VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 
Dete i pas - osnovi pravilne komunikacije


Naučna istraživanja su već odavno pokazala da kućni ljubimci imaju jako pozitivnu i značajnu ulogu u psiho-fizičkom razvoju kako zdrave dece, tako i dece sa posebnim potrebama. Deca koja sa životinjama razviju pozitivne odnose lakše ostvaraju komunikaciju sa ljudima, u međuljudskim odnosima često bolje razumeju i tumače neverbalnu komunikaciju, skloniji su saosećajnosti, brižniji su i imaju veći stepen samopouzdanja.


Pozitivni aspekti zajedničkog života deteta i kućnog ljubimca:
  • Dete se uči brizi, odgovornosti i poštovanju drugih živih bića
  • Deca koja imaju psa kao kućnog ljubimca mnogo više vremena provode napolju i svakodnevno su fizički aktivna
  • Kućni ljubimci su deci vrlo često "nemi" sagovornici, deca svom ljubimcu poveravaju skrivene misli i osećanja
  • Život sa kućnim ljubimcem detetu daje važne lekcije o normalnim životnim procesima: odrastanju, sazrevanju, reprodukciji, rođenju, bolestima i umiranju.
  • Kućni ljubimci su za dete njegova lična veza sa prirodom
  • Fizički kontakt sa kućnim ljubimcem često ima smirujući efekat na dete

Dete i kućni ljubimac razvijaju prisan odnos, i dete kućnog ljubimca često doživljava kao svog drugara za igru, nekog vrlo sličnog samom sebi. Baš zbog te prisnosti i osećaja deteta da mu je kućni ljubimac blizak prijatelj mogu da se razviju i određeni problemi. Utvrđeno je da je u najvećem broju slučajeva, kada je došlo do toga da kućni pas ujede dete, dete bilo to koje je iniciralo njihovu interakciju. U ovom članku ćemo se prvenstveno baviti odnosom dece i pasa, onim aspektima ovoga odnosa koji mogu biti opasni po dete i kako da pokušamo da te opasne situacije sprečimo.

Deca uzrasta do tri godine uvek moraju da budu pod nadzorom roditelja kada provode vreme bilo sa svojim, bilo sa tuđim psom jer mala deca nemaju još uvek razvijen osećaj koliko i na koji način mogu da povrede drugo živo biće. Mnogi psi su u stanju da dugo i trpeljivo puštaju da ih mala deca "gnjave", ali ponekada i najtolerantniji pas izgubi strpljenje i tada može da nastane niz vrlo neprijatnih i neželjenih situacija.

Deca uzrasta od 3 do 6 godina najčešće bivaju ujedena ili povređena od strane svog psa ili psa koga dobro poznaju (na primer pas baka i deka, komšijski pas) jer se ona sa njima osećaju slobodnije i sklona su da se neprimereno ponašaju prema poznatom psu.

Decu starijeg uzrasta češće upadaju u nepoželjne situacije sa nepoznatim psima koje sretnu na ulici, kod prijatelja, komšija.

Koja god da je starostna kategorija dece u pitanju postoje određena opšta pravila kojih roditelji treba da se pridržavaju da bi se neželjene situacije na relaciji dete - pas izbegle:

  • Roditeljski primer je najvažniji element u učenju pravilnog ophođenja prema psima i životinjama uopšte. Ako se roditelj odnosi grubo prema kućom psu, koristi različite nasilne metode u vaspitanju psa, dete će ovaj roditeljski primer sledititi. Pas se odrasloj osobi povinuje i trpi, ali ako dete poželi da uradi psu isto ono što i odrasla osoba, a to je za psa neprijatno, pas će se detetu kao slabijem suprotstaviti, bilo režanjem ili čak i ujedanjem. Isto tako, roditelj koji beži pred nepoznatim psom na ulici, mlati rukama, pokušava da šutne psa, je jako loš primer za dete jer ovakvo ponašanje, ne sam da ne odvraća psa već mu na protiv, privlači pažnju i razdražuje ga. Dete kao manje i slabije od odrasle osobe može i mnogo ozbiljnije da strada.

  • Treba objasniti deci da psi ne vole da budu grljeni i ljubljeni, da njima to nije način da pokažeš da ih voliš. Bolje je da roditelj pokaže detetu kako da psa češka i mazi po leđima, ili ako pas leži na leđima, da ga mazi ili češka po stomaku.

  • Dete treba da zna da pse ne treba začikavati i da ih nikako ne treba dirati dok jedu, piju vodu, spavaju ili nešto ili nekog čuvaju.

  • Kada god prilazi nepoznati pas ili ako kućni pas postane previše razigran ili razdražen, treba naučiti dete da "postane drvo". To znači da dete treba da stane mirno, spusti ruke pored tela i gleda u zemlju. Drvo je nezanimljivo za psa, pas ga onjuši i nastavi dalje, a tako će se ponašati i prema detetu. Da bi se dete naučilo ovome potebno je da mu roditelji objasne kako i zašto tako treba da se ponaša i da mu sami demonstriraju ovakvo ponašanje. Lekcija "postati drvo" nije laka za savladatati jer instiktivno u prisustvu nepoznate životinje i odrasle osobe i deca dižu ruke, mlate rukama i nogama i gledaju direktno u psa. Vežbom i strpljenjem dete će savladati ovu vrlo važnu lekciju.


    Psi, i kućni ljubimci uopšte oplemenjuju dečje odrastanje i sazrevanje i imaju veliku ulogu u razvoju savesne i odgovorne osobe. Baš zbog tako važne uloge koje kućni ljubimci imaju u razvoju deteta, na roditeljima je da dete pripreme i obuče kako se postupa sa kućnim ljubimcima jer samo na taj način se najveći broj neželjenih situacija može sprečiti.


    Nikoleta Novak, dipl.vet.spec.


    Pogledajte:

    gore


  •