VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

DISPLAZIJA KUKOVA (HD) I DISPLAZIJA LAKTOVA (ED) - VODIČ ZA VLASNIKE PASA


Od sredine 1960-tih godina, veterinari su suočeni sa rastućim brojem oboljenja koja se pojavljuju već u ranom periodu života pasa. Displazija kukova (HD) je bila prva bolest koja je prepoznata širom sveta i šema za njeno najranije otkrivanje je već duže vreme ustanovljena širom sveta. Nešto kasnije otkriveno je još jedno oboljenje - displazija lakta (ED).

Displazija kukova (HD) je termin koji označava brojne specifične razvojne i druge anomalije koje obuhvataju zglob kuka. Displazija dovodi do teških zdravstvenih problema i kao takva je ozbiljan razlog za zabrinutost odgajivača i vlasnika pasa. To je jedno od najčešće dijagnostikovanih ortopedskih oboljenja kod pasa i često dovodi do osteoartritisa (degenerativno oboljenje zglobova). Na dijagnostici displazije se insistira pre svega zato jer je ona nasledno oboljenje, pa prema tome obolele jedinke imaju veliku šansu da ovaj problem prenesu na potomstvo, a samim tim da se ova teška bolest širi i umnožava.

Displazija lakta (ED) predstavlja značajan zdravstveni problem kod mnogih rasa pasa. Ovo oboljenje postaje sve ćešće dijagnostikovano širom sveta. Displazija lakta (ED) predstavlja abnormalan razvoj lakta. Ovaj termin obuhvata brojne specifične abnormalnosti (OCD, FCP, UAP) koje se javljaju na raličitim mestima u lakatnom zglobu. One dovode do poremećenog rasta hrskavice koja prekriva zglobne površine kao i strukture oko samog zgloba. Ove promene predstavljaju primarna oštećenja koja kasnije dovode do sekundarnih osteoartritičnih procesa.
Osnovni uzrok ovog oboljenja je genetske prirode . Iz tog razloga, pregledi kojima se omogućava rano otkrivanje ovog oboljenja omogućuju da jedinke sa normalno razvijenim i zdravim laktovima budu i najviše korišćene u priplodu. Na ovaj način redukuje se pojava ovog oboljenja u psećoj populaciji.

Uzroci ovih oboljenja su vrlo složeni i neki od njih nisu još potpuno razjašnjeni . Zna se da nekoliko predisponirajućih faktora ima veliki značaj:
  • nasleđe i genetske karakteristike (oba roditelja imaju podjednaku ulogu u prenošenju ovog oboljenja)
  • rani, brzi rast jedinke i naglo povećanje telesne mase
  • prekomerna i neizbalansirana ishrana (previše kalorija, vitamina, minerala i proteina)
Displazija kukova (HD) i displazija laktova (ED) se dijagnostikuju rentgenskim snimanjem. Vrlo je važno shvatiti da su neke jedinke otpornije od drugih i da svi ne pokazuju jednake simptome. Samim posmatranjem ne može se dati adekvatna ocena da li neki pas boluje od ovih oboljenja ili ne. Kliničkim pregledom se može postaviti sumnja na ova oboljenja , ali opet ne kod svih jedinki. Jedini način da se displazija kukova i displazija laktova potpuno isključi ili ustanovi i da se odredi u kojem je stepenu prisutna je radiografski - upotrebom rentgenskog aparata.
Rentgenskim snimanjem dobija se fotografski zapis anatomskih struktura koje se pregledaju i njihov međusobni odnos, kao i prisustvo i stepen eventualnih sekundarnih promena. Rentgensko snimanje se obavlja u veterinarskim ustanovama (ambulante, prakse , klinike, vetrinarske bolnice itd.) pod veterinarskim nadzorom. Ne postoje posebni zahtevi u pogledu specijalnosti veterinara i opreme koja se koristi da bi pas mogao biti rentgenski snimljen, ali postoje jasni zahtevi u pogledu kvaliteta rentgenskog snimka koji se šalje na dalju procenu. Rentgenski snimak mora biti jasno obeležen, datiran i na njemu mora biti ''odštampan" (ne naknadno upisan ili utisnut ) tetovir broj, broj mikročipa ili drugi broj pod kojim je pas zaveden i identifikovan.
Klinička praksa je pokazala da pas mora biti duboko sediran ili uveden u opštu anesteziju radi što boljeg pozicioniranja i lakše manipulacije kao i zbog veće sigurnosti psa, vlasnika i osoblja koje radi. Adekvatnu poziciju kukova je gotovo nemoguće postići bez specijalne opreme (pozicioneri i pomoćna sredstva) i odgovarajuće stručnosti. Dok je za procenu displazije kukova (DCF - HD dovoljno napraviti jedan rentgenski snimak karlice i kukova, za određivanje stepena lakatne displazije potrebno je uraditi dva ili tri rentgenska snimka sa različitim pozicijama. Snimaju se laktovi obe noge. Ovo je neophodno da bi sve abnormalnosti bile identifikovane i da bi sve strane zgloba bile pregledane. Pravilno pozicioniranje psa je neophodno i predstavlja osnovu ovog pregleda i to je jedino moguće postići ili dubokim sediranjem psa ili uvođenjem u opštu anesteziju. Veterinar će rentgenski snimak uz svu potrebnu dokumentaciju poslati na zvaničnu procenu i rezultat će biti unešen u rodovnik psa.

Naučni odbor F C I ( Internacionalno kinološko udruženje ) je propisao klasifikacioni protokol po kojem se vrši procena displazija. Kukovi se boduju procenjujući različite anatomske strukture i svrstavaju u 5 različitih stepena HD.
International Elbow Working Group (IEWG) je organizacija koja je razvila sistem za rentgensko snimanje laktova i nadležna je za koordinaciju između veterinarskih asocijacija i kinoloških saveza u razvijenim evropskim i svetskim zemljama. Postoje 4 važeća stepena za displaziju laktova .

Sve razvijene svetske i evropske zemlje, članice F C I , imaju oformljene nezavisne veterinarske komisije koje vrše procenu snimaka. Vetrinarske komisije moraju biti priznate od Naučnog odbora F C I i Evropskog veterinarskog koledža.

Vrlo je važno shvatiti da kinološke organizacije ( klubovi, društva, savezi itd. ) nemaju apsolutno nikakvu nadležnost niti su stručno osposobljeni prilikom samog procesa snimanja i procene snimaka. To je posao veterinara koji su za to odgovorni, a na kinološkim organizacijama je da rezultate snimanja ( ne samo HD i ED ) ispravno iskoriste prilikom vođenja uzgojne politike i vrednovanja pasa.
Neophodno je da svi snimci koji budu snimljeni pod zahtevom pregleda na HD i ED budu vrednovani i zvanično procenjeni, bez obzira na ponekad evidentno stanje ovih anatomskih struktura. Ovo je jedini način da procena kukova i laktova ima smisao i bit će uspešna stavka u kontroli ovih ozbiljnih oboljenja.

U priplodu se mogu koristiti jedino zdrave jedinke i jedino tako rizik od pojave i prenošenja ovih oboljenja može biti znatno smanjen i pod kontrolom.

Vlasnik koji želi da podvrgne psa rentgenskom pregledu treba da kontaktira veterinarsku ustanovu koja će izvršiti pregled. Veterinar će dati detaljna uputstva o proceduri obzirom da se rentgensko snimanje vrši u opštoj anesteziji.

Vlasnik psa je dužan da donese na uvid kompletnu dokumentaciju psa i dužan je da omogući identifikaciju psa koju proverava veterinar. Vlasnik potpisuje odgovarajući dokument u kome garantuje identitet psa i daje saglasnost da se rezultati snimanja objave javno.

Minimalna starosna dob za snimanje psa na HD i ED je 12 meseci . Gornja starosna granica ne postoji. Neki odgajivači i vlasnici praktikuju snimanje pasa u starosti između 6 i 8 meseci radi dobijanja tzv. "predsnimka" koji omogućava raniji uvid u zdravstveno stanje psa i eventualno preduzimanje daljih adekvatnih mera.

Troškovi procedure obuhvataju troškove veterinarske ustanove koja vrši snimanje, troškove koje naplaćuje ovlašćena komisija za procenu snimka, administrativne troškove kinoloških organizacija , manipulativne i poštanske troškove.

Međusobna saradnja i edukacija veterinara, kinoloških organizacija, genetičara, statističara,odgajivača i vlasnika pri kojoj svako ima svoja ovlašćenja i odgovornosti jedini je ispravan način na koji ova oboljenja mogu biti pravovremeno dijagnostikovana i tretirana, bez ozbiljnijih posledica po pse i sve gore navedene .



Denis Novak, DVM



Pogledajte:

gore