VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

HIRURGIJA


Defincija

Hirurgija je fizička procedura na tkivu kojom se vrši tretman ili dijagnostika bolesti.


Tipovi hirurgije

Hirurgija može da bude klasifikovana na mnogo načina. Tipična operacija se sastoji od zasecanja tkiva skalpelom i šivenja rane kad je procedura završena. Zasecanje pored standardnog skalpela može da bude i pomoću elektro, ultrazvučnog i laserskog skalpela. Zatvaranje rane može se izvršiti primarnim ušivanjem, spajalicama, bandažom, adhezivima ili sekundarno, kad rana sama zarasta.

Ponekad se hirurgija klasifikuje po telesnim regijama ili organima koji se operišu, a ponekad i po prirodi tkiva ili tehnici.





Ortopedska hirurgija


Kosti i prateće strukture!

Ortopedija je grana hirurgije koja se bavi obolenjima kostiju i pratećih struktura. Prvo na šta pomislimo kad se pomene termin ortopedija su frakture. Treba znati da su i mnoga druga patološka stanja kostiju, zglobova i kičme povezana s ovim terminom. Rendgenski snimak pokazuje osteohondrozu ramenog zgloba.


Hirurgija zglobova

Zglob je izuzetno složena struktura. Poremećaji koji se javljaju unutar zgloba nisu izolovani, već se javljaju kao rezultat interakcije različitih komponenti zgloba. Hirurgija zglobova obuhvata velik broj procedura. Dele se na dijagnostičke, terapeutske i procedure kojima se spašava fukcionalnost ekstremiteta.

Najčešći problemi odnose se na kuk (displazija, aseptična nekroza glave i vrata butne kosti, luksacije...), koleno (luksacija kolene čašice, ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta, patologija meniskusa...), skočni zglob (povreda ahilove tetive, osteohondroza), rame (medijalna nestabilnost, osteohondroza...), lakat (displazija, osteohondroza, luksacija...), zglobove kičmenog stuba (bolest diska...), temporomandibularni zglob (displazija, luksacija...).


Spinalna hirurgija

Kičmeni stub građen je od mnogo individualnih pršljenova, koji su u kontaktu preko intervertebralnog diska. U strukturi diska nalazi se želatinozna tečnost koja je šok apsorber. Degeneracija ili povreda može da dovede do slabljenja struktura diska, pa on, ili puca, ili se na njemu javlja izbočenje. Zbog ograničene zapremine sredine u kojoj se prirodno nalazi, u oba slučaja, disk prodire u kičmeni kanal, vršeći pritisak na kičmenu moždinu. Ova promena dijagnostikuje se kontrastnim snimanjem - mijelografijom. Kompresija kičmene moždine manifestuje se bolom i/ili paralizom. Drugi problemi kičme vezani se za druge strukture na kičmenom stubu.
Frakture

Staromodne udlage se još uvek koriste kao tretman u određenim slučajevima, ali zarastenje je dosta sporo i pri tom često dolazi do gubitka funkcije. Hirurška redukcija i fiksacija kosti je brz metod sanacije fraktura, koji ne prati gubitak funkcije i jaka atrofija. Postoje mnogi metodi sanacije fraktura primenom žice, pinova, šarafa, pločica, eksternih fiksatora...







Hirurgija mekih tkiva


Oralna hirurgija

Osnovna oralna hirurgija

Oralnu šupljinu čine: jezik, zubi, vilica. Ove strukture su većim delom obložene mukozom, a okružene obrazima. Životinje koriste usta prilikom tuča, ali i da bi istraživale okoinu. Zbog toga je ova regija često izložena povredama koje zahtevaju rekonstruktivnu hirurhiju i procedure na zubima.





Složena oralna hirurgija

Pored čestih povreda, u ovoj regiji česte su i genetske anomalije, razvojne abnormalnosti i tumori.

Uklanjanje segmenata vilice u okviru tretmana ovih tumora veoma je efikasna metoda u kontroli određenih tipova tumora. Psi nemaju problema sa jelom čak i nakon uklanjanja ¾ donje vilice. Ovako invazivna metoda je neophodna kako bi se odstranili bolni tumori. Ipak, potreban je period adaptacije dok se pacijent ne navikne na novonastalu situaciju.






Hirurgija : Grudna šupljina


Torakotomija

Ovu hirurgiju komplikuje činjenica da je, tokom operacije na otvorenoj grudnoj šupljini, potrebno veštački održavati disanje. Dodatna komplikacija su glavni krvni sudovi i srce, koji sprečavaju pristup ovoj regiji.

Torakotomija može da se uradi između rebara ili uklanjanjem jednog rebra. Pristup je ograničen na malom prostoru, ali zarastanje je obično brzo s minimalnom potpornom terapijom i negom. Za slučajeve koji zahtevaju širi pristup moguće je izvesti proceduru sternalnog razdvajanja (sličnu onoj koja se radi kod ljudi na operacijama na otvorenom srcu). Ovo je zahtevnija operacija i oporavak je znatno duži. Manje invazivna procedura obuhvata primenu endoskopskih i neendoskopskih instrumenata koji zahtevaju samo 2 do 3 mala reza. Nažalost, ne postoji mnogo torakalnih procedura gde bi torakoskopija obezbedila dovoljan pristup.




Hirurgija pluća

Pluća mogu da budu invadirana razvojnim promenama, lokalnim infekcijama, apscesima, stranim telima i tumorima. Plućna lobektomija (parcijalna ili totalna) ili kompletno uklanjanje jednog plućnog krila indikovana je u određenim slučajevima.


Medijastinalna hirurgija

Ezofagus, traheja i glavni krvn i sudovi prolaze kroz medijastnum (srednje potporno tkivo krudnog koša). Limfni čvorovi i timus su ovde prisutni. Uklanjanje timoma, trahealnih i ezofageanih tumora i penetrirajućih stranih tela iz ezofagusa ili spoljašnje sredine su veoma čest razlog torakalne hirurgije.


Vaskularna hirurgija

Najčešća otvorena kardiovaskularna hirurgija vrši se na životinjama radi korekcije patenta duktusa arteriosusa.


Abdominalna Hirurgija


Abdomen

Abdomen se proteže od dijafragme, rostralno, do dijafragme pelvisne šupljine, kaudalno, i u njemu se nalaze: jetra, bubrezi, bešika, slezina, pankreas, adrenalne žlezde i većina gastrointestinalnog trakta. Bilo koji od ovih organa može da zahteva hirurgiju.

  


Urinarni trakt

Stanja bubrega, uretera, bešike i uretre često se istražuju kontrasnom radiografijom i/ili CT-om uporedo s ultrazvučnim pregledom, laboratorijskim testovima krvi i urina. Uretroskopija i cistoskopija se, takođe, praktikuju kod ženki.

  

ENT i Gornja respiratorna hirurgija


Uho, Grlo, Nos

Uši su sklone kako medicinskim tako i hirurškim problemima. U većini slučajeva bolest se može kontrolisati u ranim fazama, sprečavajući tako progresiju bolesti kad je neophodna operacija. Kožne bolesti koje pogađaju uho dovode to inflamacije, bola i otoka tkiva ušnog kanala. Ovo tkivo zarobi infekciju i gnoj duboko u ušnom kanalu i srednjem uhu.

Kad bolest ovoliko uznapreduje najbolji tretman (ujedno i tretman) može da bude hirurško odstranjenje ušnog kanala. Iako postoji puno komplikacija s invazivnim hirurgijama uha, većina tih komplikacija su minorna i kratkog trajanja.


Kad promene postanu značajne, one se mogu zapaziti i na rendgenu. Na gorenjem snimku vidi se razgradnja koštne strukture bule timpanike, koja može da nastane usled infekcije ili tumora. Zapaljenje unutrašnjeg uha prisutno je u većini slučajeva ukoliko se infekcija proširila do srednjeg uha. Poremećaji ravnoteže i gluvoća su uobičajeni i mogu (privremeno) biti pogoršani medicinskom ili hirurškom intervencijom. Većina ovih problema nestaje kad se započne s tretmanom i kad počne izlečenje.


Vazdušni putevi

Disanje zahteva prisustvo otvorenih vazdušnih puteva kako bi vazduh prolazio iz nozdrva ili usta u i iz pluća. Nos, nazofarinks, larinks i početni deo traheje čine gornje respiratorne puteve. Ovi organi skloni su širokom spektru problema koje mogu da zahtevaju medicinske i hirurške procedure.


Problemi nosne šupljine

Oblik glave mnogih rasa, a pogotovo onih s kraćim nosem dovode do distorzije (iskrivljenja) gornjih respiratornih puteva. Kad su nozdrve isuviše narovašene, zahtevaju proširavanje. Ukoliko su uključene u razvojne defekte, potrebna je njihova rekonstrukcija, kao i kod povreda ove regije. Hirurška konstrukcija se uglavnom komplikuje malom količinom mekog tkiva iznad defekta koje je potrebno za rekonstrukciju. Strana tela kao npr. štap, trava popino prase čest su uzrok nazalnih problema mladih pasa. Neke je moguće ukloniti endoskopom, dok je za druge potrebno hirurško odstranjivanje.

Jedan od najneprijatnijih problema u nosnoj šupljini su gljivične infekcije. Njihov uzrok su najčešće Aspergillus vrste. Gljivice uzrokuju jaku inflamaciju i destrukciju. Veoma je teško rano utvrditi uzrok infekcije tako da je ona u momentu postavljanja dijagnoze već veoma aktivna. Gljivične infekcije se izuzetno teško leče. Potrebno je hirurško postavljanje tubusa u frontalni sinus kako bi se lekovi mogli aplikovati direktno u nos i sinuse dva puta dnevno. Nove terapije smanjuju potrebu za ovako agresivnim metodom lečenja, ali je lekove i dalje potrebno aplikovati u sinuse. To se sada može vršiti pomoću aplikacije igle u sinus tokom anestezije. Tretman traje oko jednog sata, igla se izvlači pre nego što je pacijent budan. Većina slučajeva izleči se samo nakon dva tretmana u razmaku od dve nedelje.

Neke tumore u nosu moguće je odstraniti hirurški, a neke ne. Tretman takvih tumora svodi se na radijaciju i hemoterapiju.


Nazofarinks

Nosna šupljina iz mekog nepca prelazi u nazofarinks. Strana tela, povrede, razvojne ciste i anomalije mekog nepca mogu da utiču na cirkulisanje vazduha u ovoj regiji. U najblažim slučajevima simptom je hrkanje. Što je obstrukcija veća, izraženiji su i klinički simptomi.

Najčešća hirurgija u ovoj regiji je skraćivanje dugačkog mekog nepca. Retko se javljaju anomalije koje dovode do otvorene komunikacije između usne i nosne šupljine koje hrani omogućavaju nesmetan prolaz. Kao rezultat, javlja se inflamacija respiratornih puteva.


Larinks

Povrede larinksa viđaju se ređe nego razvojne i degenerativne bolesti nepca. Brahiocefalične rase često imaju hipoplastičan larinks i traheju. Ovo je dodatak ostalim poremećajima koji prate sindrom gornjih respiratornih puteva kod ovih rasa. Skloni su laringealnom edemu, everziji laringealnih sakula i laringealnom kolapsu koji se uglavnom prezentuju kao urgentno stanje. Kod drugih rasa može se javiti i laringealna paraliza (pogotovo kod starijih životinja) koja se manifestuje teškim disanjem.

Laringealna paraliza bez kolapsa se mnogo lakše tretira hirurški nego u slučaju kad je kolaps prisutan. Laringealni edem zahteva traheostomu kao trenutno olakšanje disanja. U slučajevima kada je nemoguće korigovati opstrukciju gornjih respiratornih puteva, jedino rešenje je permanentna traheostoma.


Traheja

Trahealne povrede saniraju se hirurški. Tumori se uklanjaju endoskopski ili otvorenom hirurgijom. Malo toga se može učiniti za razvojno suženu hipoplastičnu traheju. S druge strane, degenerativni razvojni trahealni kolaps ima nekoliko hirurških rešenja. Ovi tretmani ne otklanjaju problem nego smanjuju efekat kolapsa. Komplikacije su česte i ozbiljne. Kad nema faktora koji komplikuju proceduru, preporučuje se stavljanje intratrahealnog stenta.


gore

 






















Rendgenski snimak tumora
usne šupljine