VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

INFEKTIVNE BOLESTI MAČAKA - MAČEĆI ZARAZNI PERITONITIS


Mačeći zarazni peritonitis (skraćeno FIP) je teška, progresivna i fatalana bolest mačaka koju izaziva corona virus. Peritoneum inače predstavlja glatku membranu koja prekriva organe trbušne duplje a peritonitis znači upala peritoneuma. Iako bi ime bolesti govorilo da ova bolest napada samo peritoneum i organe trbušne duplje to nije slučaj već ova bolest napada i druge organe mačke. Od ove bolesti mogu da obole i mnoge divlje mačke kao što su lavovi, risovi, jaguari itd. a bolest je raširena u celom svetu.

Obolela mačka virus izlučuje putem pljuvačke, sekreta iz respiratornih organa, putem fecesa a moguće i urinom. Mačka se zarazi kada udahne ili joj u usta uđu čestice virusa u uslovima bliskog kontakta sa obolelom mačkom.

Rizični faktori za infekciju:
  • Mlađe kategorije mačaka - FIP se najčešće javlja kod mačaka starosti između 6 meseci i 5 godina ali moguća je infekcija mačaka u svakom starosnom dobu.
  • Grupno držanje većeg broja mačaka - azili mačaka,domaćinstva sa velikim brojem mačaka ili odgajivačnice rasnih mačaka
  • mačke koje su već obolele od FeLV-a (mačeća virusna leukemija) ili FIV-a(mačeća virusna imunodeficijencija). Za više informacija o ove dve bolesti pogledajte prethodna dva broja Zov-a.

KLINIČKI ZNACI

Period inkubacije FIP-a je vrlo varjabilan i može da bude od nekoliko dana do nekoliko nedelja, u retkim slučajevima i nekoliko meseci.

U početnim stadijumima bolesti mačke u većini slučajeva ne pokazuju neke specifične znakove bolesti već su anemične, imaju povišenu telesnu temeraturu, gube težinu, nemaju apetita, dehidracija postaje primetna, povraćaju i imaju proliv, pojavljuju se problemi sa reprodukcijom ili mačke rađaju slabo vitalne mačiće koji brzo uginjavaju.

Kako bolest napreduje, znaci postaju specifičniji. Postoje dva prepoznatljiva klinička oblika FIP-a: "mokri" i "suvi" oblik. "Mokri" oblik se karakteriše nakupljanjem tečnosti u trbušnoj ili grudnoj duplji. Vlasnici primećuju da im stomak mačke postaje sve veći veći. Mački stomak nije bolan i u početku drugih simptoma da je mačka bolesna i nema. Kada tečnost provo počinje da se nakuplja u grudnoj duplji mačka počinje otežano da diše, kašlje, postaje neraspoložena i lako se zamara. mačka vrlo često bira da vreme provodi sedeći da bi omogućila sebi da lakše diše.

"Suvi" oblik prate simptomi vezani za određene organe ili organske sisteme koji su bolešću napadnuti, na pr. uvećanje jetre i pojava žutice, povećanje bubrega i simptomi bubrežnih oboljenja, znaci poremećaja centralnog nervnog sistema, povećanje slezine, problemi na očima, naročito upala dužice oka.

Kod "mokre" forme FIP-a simptomi se obično razvijaju jako brzo dok kod "suve" forme simptomi se razvijaju polako.

Dužina bolesti mačke do uginuća varira, podaci iz literature kažu da je prosečno vreme od pojave simptoma do uginuća mačke između 3 i 6 nedelja ali moguć je i produžen tok bolesti kada mačka uginjava posle od prilike 6 meseci. Kod mačaka kod kojih se javlja samo očna forma bolesti moguće je da mačka živi godinu pa i duže.


DIJAGNOZA

Dijagnoza FIP-a se postavlja na osnovu kliničkih simptoma zajedno sa laboratorijskim vrednostima analize krvi i analizom tečnosti dobijene punktiranjem trbušne ili grudne duplje kao i rentgenološkim pregledom, citološkim pregledom i ev. biopsijom. Problem sa dijagnozom FIP-a je da ne postoji samo jedna specifična analiza, ali na osnovu kompletnog pregleda i dobijenih rezultata može da se postavi osnovana sumnja na ovu bolest. Postoje i serološki testovi za utvrđivanje FIP-a ali na žalost oni nisu dovoljno specifični zato što ne mogu da naprave razliku između corona virusa koji izaziva FIP i corona virusa koji izaziva druga oboljenja kod mačaka.


TERAPIJA

Trenutno ne postoji ni jedan lek koji leči FIP niti postoji ni jedan protokol lečenja koji značajno produžava život bolesne mačke. Postoje u literaturi opisani slučajevi spontanog izlečenja mačaka koje su bile u stadijumu blage inficiranosti ali su ovakvi slučajevi jako retki. Postoje u svetu brojni protokoli kojma se pokušava da se oboleloj mački produzi život i to su kombinacije steroida, citostatika, antivirusnih lekova i imunomodulirajućih lekova. Međutim, kada mačka dobije kliničke znake FIP-a bolest je gotovo uvek fatlana bez obzira na primenjen tretman.

Potporna terapija je važna jer poboljšava kvalitet života bolesne mačke.


PREVENTIVA

Vakcinacija za FIP se još uvek aktivno ispituje i radi se na poboljšanju njenoga kvaliteta. Za sada se koriste vakcine koje se primenju davanjem u nos mački. Vakcina, a zatim revakcina se daju sa 3-4 nedelje starosti mačkama ne mlađim od 16 nedelje starosti. Mačku treba zatim vakcinisati svake godine ili eventulano vakcinaciju ponavljati na 6-9 meseci kod mačaka koje mogu da budu izložene virusu. Proizvođači ovih vakcina tvrde da je njihova sigurnost od 70-85% Zbog, za većinu vlasnika mačaka i veterinara, nezgodnog načina aplikacije vakcine i nje nedovoljne sigurnosti u svetu se i dalje vrlo aktivno radi na dobijanju bolje vakcine za FIP

U odgajivačnicama mačaka i u domaćinstvima u kojima se drži veći broj mačaka potrebno je da se stogo poštuju sve higijenske mere i da se mačke ne drže u prevelikim grupama. U priplodu treba da se koriste samo one mačke koje nemaju u prošlosti legla sa loše vitalniim mačićima i mačićima koji su bili oboleli od FIP-a.

Mačke sa simptomima FIP-a moraju što pre da budu odstranjene iz odgajivačnice U slučaju da se slučaj FIP-a u odgajivačnici pojavi, sve ostale mačke treba da se potvrgnu pregledima, sumnjive mačke treba da se izoluju. Sumnjive mačke nikako ne treba da se pare.



dipl.vet.spec.Nikoleta Kostić-Novak



gore