VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

NEUROLOŠKI PREGLED 
 
  Neurološki pregled je najbitniji deo procene stanja pacijenta sa neurološkim problemom. Pregled se vrši na budnoj životinji, u prisustvu vlasnika. Sastoji se od procene mentalnog statusa, ponašanja, položaja tela, hoda, položajnih reakcija, pregleda nerava glave, pregleda spinalnih nerava, percepcije bola, stanja bešike. Pregled mora biti prijatan, bez stresa za životinju.

Ciljevi ovog pregleda su:

1. definisati da li je problem neurološki ili ne
2. definisati koji deo neurološkog sistema nije u redu
3. sastaviti listu diferencijalnih dijagnoza
4. sastaviti dijagnostički plan kojim bi došli do potvrde dijagnoze
 
 

Pregled mentalnog statusa


Svesnost ( mentalni status ) je stanje životinje u kojem ona odgovara na spoljne stimuluse očekivanom reakcijom. Svesnost se održava permanentnim impulsima iz moždanog stabla do korteksa cerebruma (velikog mozga). Poremećaj svesnosti se veže za prekid protoka impulsa između ove dve formacije. Uzrok tome su intra i ekstra kranijalne lezije (oštećenja). Mentalni status može da se ispoljava kao: depresija, stupor, koma, histerija, gubitak naučenih radnji (uriniranje po stanu… )
 


 

Analiza ponašanja


Analiza ponašanja se koristi da bi se procenila aktivnost mozga. Na ponašanje životinje uticaj ima pre svega sredina u kojoj je životinja odrasla, pa zbog toga treba biti obazriv kod donošenja suda. Fiziologija ponašanja je dosta kompleksna i uključuje interakcije nekoliko delova mozga. Glavni segment uključen u ponašanje je limbični system koji je smešten u prednjim partijama mozga. Ponašanje se sastoji od interakcije sledećih elemenata: nasleđenog obrasca ponašanja, senzornih stimulacija iz spoljašnje sredine i regulatornih mehanizama ( limbični sistem i moždani korteks ). U nenormalno ponašanje spadaju: agresija, strah, dezorijentacija, kompulsivne radnje itd.
 


 

Pregled položaja tela


Normalan položaj tela zavisi od interakcije nekoliko sistema: mozga, kičmene moždine, mišića, sistema za ravnotežu i vizuelizaciju i proprioceptivnog sistema. Lezija na bilo kom od ovih sistema će se manifestovati nenormalnim položajem tela. Prilikom procene položaja tela bitno je obratiti pažnju na položaj glave, vrata, leđa, ekstremiteta i repa. Najčešće abnormalnosti su : " head tilt" ( uvrtanje glave oko svoje osovine na jednu ili drugu stranu ), pleurotonus (okretanje vrha nosa ka grudnom košu ), ventrofleksija (savijanje vrata na dole), dorzofleksija glave (savijanje glave na gore), lordoza ( devijacija kičme ventralno), kifoza ( devijacija kičme dorzalno ), skolioza ( devijacija kičme u stranu ) ….
 


 

Pregled hoda


Analiza hoda je verovatno najbitiniji i ujedno, najteži deo neurološkog pregleda. Normalan hod pasa i mačaka je dijagonalan. To znači da u isto vreme jedna prednja noga i dijagonalna zadnja noga nose teret, dok su druge dve dijagonalne noge u " letećoj " fazi. Kod nekih životinja postoji kao normalan obrazac hoda da su prednja i zadnja noga jedne strane na podu, a suprotne strane u " letećoj " fazi. Mnoge neurološke, ali i ortopedske bolesti ( ponekad i neke sistemske bolesti ) izazivaju poremećaj hoda. Generalno se javljaju tri abnormalnosti hoda: šepanje, slabost ( pareza) i nesposobnost koordinacije ( ataxia ). Ponekad se i javljaju mešoviti obrazci hoda. Cilj ananlize hoda je da se utvrdi da li ima abnormalnosti i koje su, koji ekstremitet je uključen u abnormalan hod i o kojoj vrsti poremećaja hoda je reč..
 


 

Pregled reakcija u određenim položajima


Pregled se izvodi nakon analize hoda i pomaže u otkrivanja abnormalnosti koje nisu uočene u prethodnom pregledu. U ovim reakcijama učestvuje celi nervni system i vrlo su bitne za otkrivanje suptilnih abnormalnosti i asimetrija. U ovaj pregled spadaju: proprioceptivno pozicioniranje ( govori o sistemu pozicioniranja tela u trodimenzionom prostoru ), Test " poluhoda ", "kolica za guranje", "skakutanje" i mnoga druga testiranja.
 


 

Pregled kranijalnih nerava


Kranijalne nerve čini 12 pari nerava čija je funkcija inervacija struktura bitnih za: vid, ravnotežu, gutanje, lučenje suza, pljuvačke, sluh… Ovaj pregled je vrlo bitan za lokalizaciju i prirodu lezije. Obično se lezije na mozgu i moždanom stablu manifestuju pormećajem funkcije nekog od kranijalnih nerava.
 


 

Pregled spinalnih refleksa


Pregled spinalnih refleksa se uglavnom obavlja na kraju pregleda. Životinja leži opuštena na strani. Refleksi koji se najčešće pregledaju na zadnjim nogama su patelarni, tibijalni kranijalni, fleksorni reflex. Na prednjim nogama, najverodostojniji su ekstenzor carpi radialis reflex i fleksorni reflex. Refleksi mogu da budu: normalan, slab, jak, preteran, odsutan. Analiza refleksa je bitna za lokalizaciju lezije.
 


 

Pregled percepcije bola


Ovo je poslednji deo pregleda. zato što je ovo i najneprijatniji deo pregleda. Superficijani bol se testira nežnim štipanjem kože hvataljkama. Duboki bol se testira štipanjem prstiju, perinealne regije i repa. U oba testa očekujemo opštu reakciju pacijenta ne samo lokalni trzaj ( pokušaj ujedanja, podizanje glave, lajanje…). Putevi dubokog bola se nalaze duboko u kičmenoj moždini i ovaj refleks nam govori o obimu oštećenja. Veoma je dobar prognostički pokazatelj.
 


 

Paraliza zadnjih nogu, paraparesis


Paraparesis ili slabost zadnjih nogu po vremenu nastanka može da bude, perakutna, akutna, subakutna i hronična. U perakutnom i akutnom obliku životinja sasvim normalno hoda,a samo momenat kasnije hod je nenormalan ili uopšte ne hoda .

Simptomi pareze su slabost u nogama, češća potreba za sedenjem, životinje vuku noge po tlu. Karakterističan je "zečji trk" ili "bunny hopping" način kretanja dok životinja trči. Nastaje jer se životinja oseća stabilnije kada su obe noge na tlu.

Akutne paralize zahtevaju brz tretman, jer što je ozbiljnija paraliza i što duže traje, prognoza je lošija.

Bolest odnosno lezija na torakalnom i lumbalnom delu kičme, najčešće uzrokuju problem vezan za zadnje noge.

Bolest kičmene moždine može da bude kompresivna ili nekompresivna. Pritiskom kičmene moždine spolja , kompresivna bolest dovodi do kliničkih simptoma. Uobičajeni uzroci kompresivne bolesti su: hernijacija diska, trauma, krvarenje, tumor. . .

Suprotno nekompresivna bolest je uzrokovana promenom strukture kičmene moždine iznutra, ne pritiskom spolja. Najčešći uzroci su: degenerativna mijelopatija, firbokartilogeni embolizam, trauma. . .

Razlikovanje ova dva tipa bolesti je neophodno za određivanje dijagnoze. Pravilnom dijagnostikom dolazimo do dijagnoze, a nakon toga i do plana tretmana ( tretman medikamentima, dekompresija, stabilizacija, fizikalna terapija. . . ).

Prognoza zavisi od stepena paralize, trajanja kliničkih simptoma, uzroka nastanka bolesti Npr. ukoliko pacijent pomera voljno noge i ima duboki bol, prognoza je dobra (u zavisnosti od uzroka). Kod pacijenata kod kojih duboki bol nije prisutan i paraliza traje duže od nekoliko dana prognoza je loša.

 








 

Paraliza sva četiri ekstremiteta, tetraparesis


Tetraparesis ili slabost sva četiri ekstremiteta je obično uzrokovana bolestima mozga, vratnog dela kičme, perifernih nerava. Bolesti mozga koje dovode do tetrapareze obično dovode i do poremećaja mentalnog statusa, ponašanja, ili neuroloških deficita glave. Bolest vratnog dela kičme obično dovodi i do poremećaja koordinacije ekstremiteta. Bolest perifernih nerava dovodi samo do slabosti ekstremiteta. Neurološki pregled je neophodan da bi se utvrdilo koji deo nervnog sistema je promenjen i koja su dalja dijagnostička sredstva potrebna da se dođe do dijagnoze.

DIFERENCIJALNE DIJAGNOZE SPINALNIH POREMEĆAJA


Spinalne bolesti koje prati kao klinički simptom - bol

Vaskularne Extra- intraduralna krvarenja
Inflamatorne-infektivne    Steroid-responsive meningitis-arteritis , discospondilitis; osteomijelitis, bakterijski meningomijelitis, gljivični meningomijelitis; protozoalni meningomijelitis (toxoplasmosis, neosporosis); feline infectious peritonitis - FIP; granulomatozni meningoencefalitis
Trauma Spinalne frakture ili subluksacije
Anomalije Okcipito-atlanto-axialna nestabilnost, syringomyelia; hydromyelia
Metaboličke Hipervitaminoza A
Idiopatske -
Neoplazije Tumori kičme (npr. . osteo-, hondrosarcoma)
Degenerativne Degenerativna bolest diska, kaudalna cervikalna spondilomijelopatija (wobbler); , degenerativna lumbosakralna stenoza, multiple rskavične eksostoze,


Spinalne bolesti koje uzrokuju neurološki deficit bez bola

Vaskularne Fibrokartilogeni embolizam
Inflamatorne-infektivne    Poliomijelitis mačaka i pasa
Trauma -
Anomalije Arahnoidalne ciste
Metboličke -
Idiopatske -
Neoplazije Intramedularni tumori
Degenerativne Degenerativna mijelopatija, rasno predisponirane degenerativne bolesti kičmene moždine, LMN bolesti
 






 

Paraliza jednog ekstremiteta, monopareze

Monopareze su slabost jednog ekstremiteta. Manifestuje se uglavnom kao bol i paraliza koja zahvata jedan nerv ili nervno stablo. Vrlo retko se radi o bolesti kičmene moždine. Najčešće je u pitanju fokalna bolest nerva ili mišića. Nervni "root" je sam početak nerva koji izlazi iz kičmenog kanala kroz otvor između dva pršljena. To je najčešće mesto kompresije nerva jer se radi o najužem anatomskom delu kroz koji nerv prolazi.

Glavni nervi na prednjim ekstremitetima su radijalni, ulnarni, medianus, axilarni, muskulokutani, supra i supraskapularni. Od pomenutih nerava najčešće je lezija na radijalnom nervu. ako je taj nerv oštećen životinja će pokazivati ozbiljne simptome na prednjoj nozi.

Glavni nervi na zadnjim nogama su n.sciatic i n. femoralis, n. tibialis, n.peroneus, n. obturator, n. gluteal. kran i kaud. Za oštećenje prva dva se vezuju i ozbiljni klinički simptomi.

Najčešći uzroci oštećenja nerava su trauma, stenoze, tumori… Trauma nekada može biti uzrok multipnog nervnog oštećenja pasa i mačaka, npr trauma brahijalnog pleksusa izaziva ozbiljne poremećaje na prednjim nogama, trauma karlice može bilateralno oštetiti nerve.

Periferni nerv se može regenerisati ako nije potpuno presečen i odvojen. Raste otprilike 1 mm dnevno.

Njačešći uzrok stenoza koji su uzrok monopareza su hernijacija diska i degenerativna lumbo-sakralna stenoza. Hernijacija diska se vrlo često manifestuje problemima na prednjim ekstremitetima.

Lumbo sakralna stenoza je problem između zadnja dva lumbalna pršljena i sakruma. Bolest se manifestuje bolom u zadnjem delu leđa i šepanjem i parezom, paralizom zadnje noge. Vrlo se često greši i pretpostavlja da je problem sa kukovima, a previđa se ovaj problem . Po nekim teorijama disk između poslednjeg lumbalnog pršeljena i sakruma je najveći i zato vrlo lako dođe do hernijacije, po drugim teorijam zbog jakih sila u toj regiji promene se dešavaju na ligamentu, a zatim i na samom disku.

Terapija je konzervativna,fizikalna i hirurška

 






 

Vestibularna bolest


Anatomija i funkcija

Glavna funkcija vestibularnog aparat je prenošenje informacija iz unutrašnjeg uva i ostalih receptora do mozga o položaju glave u trodimenzionalnoj mreži. Nakon ove informacije mozak je sposoban da izda komandu mišićima o mišićnom tonusu, potrebi za kontrakcijom i relaksacijom i na taj način telo ostaje u ispravnoj poziciji i ne pada. Balansni sistem je u vezi sa inervacijom oka, što se manifestuje time da kada se pomera glava oči je prate bez odlaganja i na taj način stabilišu sliku u retini. Periferni delovi vestibularnog aparata su receptori koji se nalaze u unutrašnjem uhu, a centralni deo su nukleusi koji se nalaze u moždanom stablu.

 


  Bolesti

Bolesti vestibule-balansnog sistema su česte kod pasa i mačaka. Najčešće su stečene bolesti.

Vestibularni sistem se sastoji iz perifernog i centralnog dela i lezija na bilo kom može da dovede do karakterističnih simptoma.

Tipični simptomi su "head tilt" ( okretanje glave oko svoje osovine na jednu ili drugu stranu), ritmični pokreti očiju ( nistagmus ), nenormalna pozicija očiju ( strabismus ) i nekoordinirano kretanje. Neurološkim pregledom se otkriva da li je bolest centralna ili periferna što je između ostalog bitno i za prognozu.



Pogledajte:

Neurološki testovi:


gore