VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 
OCD RAMENOG ZGLOBA


Osteohondroza je bolest koju karakteriše poremećaj u osifikaciji hrskavice. Defekti koji nastaju dovode do nekongruentnosti zglobnih površina što dovodi do osteoartroze.
U rase koje su predisponirane ubrajamo: Labrador retrivere, Bernskog planinskog psa, Bobtejla, Njufaundlendere itd. Mužjaci više oboljevaju. Etiologija i patogeneza ove bolesti još uvek nisu u potpunosti razjašnjene. Klinički i istraživački rad je doprineo današnjem shvatanju faktora koji doprinose razvoju osteohondroznih lezija.


U većini slučajeva lezije se najčešće tipično nalaze na kaudomedijalnoj trećini glave humerusa (nadlaktice). Veoma retko osteohondrozne lezije se mogu naći na kaudalnom rubu glenoidnog procesusa skapule (lopatice).

Nastanak lezija uključuje
  • Genetsku komponentu
  • Nutritivne efekte
  • Mehaničke sile


Anamneza i klinički simptomi

Karakteristično je da se prvi napadi šepanja javljaju kod obolelih pasa u periodu između četiri i sedam meseci starosti. Nije neobično da psi budu preko jedne godine starosti u trenutku kada se pojavljuju inicijalni simptomi. Dokumentovani stepeni hramanja su različiti. Hramanje je uglavnom u vezi sa fizičkom aktivnosti i udruženo sa ukočenosti nakon odmora, posebno odmora koji prati fizičku aktivnost. Ograničena aktivnost uglavnom vodi ( privremenom ) poboljšanju stanja. Kod kratkodlakih rasa, atrofija ramene muskulature je evidentna. Atrofija ramene muskulature se lako palpira.

Prilikom kliničkog pregleda, nelagodnost je najizraženija tokom ekstenzije ramena. Pacijenti će se opirati ekstenziji ekstremiteta na strani koja je bolnija.

Imperativ je na izvođenju detaljnog kliničkog i ortopedskog pregleda da bi se otkrili eventualni konkurentni problemi.

Ortopedski pregled bi trebalo započeti od šape, zatim ka ostalim delovima ekstremiteta, uzimajući u obzir nenormalnosti koje identifikujemo.


Dijagnoza

Rendgenski pregled bi trebalo da nam da definitivnu dijagnozu. Treba da se snime oba ramena zato što je bolest često obostrana ( preko 65 %). Artrografija sa pozitivnim kontrastom može da bude od pomoći za identifikaciju hrskavičnog flapa koji ne može da se vidi na nativnim snimcima.



krajnji stepen oboljenja
   
početni stepen oboljenja


Terapija

Neki slučajevi mogu da reaguju na osmonedeljnu terapiju koja se sastoji iz strogog mirovanja i upotrebe analgetika, koju prati postepeno vraćanje u aktivnost. Ovaj pristup je indikovan ako nativni snimak i artrografija pokažu nepostojanje "dissecans" lezija.

Kod pasa koji imaju hrskavični flap ima malo dokumentovanih dokaza efikasnosti konzervativne terapije i kliničke studije pokazuju da samo oko 50% pasa ozdrave, zašta je obično potrebno 7 meseci. Konzervativno tretirani psi kod kojih se razviju zglobni miševi mogu kasnije da počnu da hramaju ako zglobni miš prouzrokuje mehaničku interferencu sa zglobnim površinama bicepsne tetive.

Hirurško odstranjivanje hrskavičnog flapa dovodi do veoma brzog povratka zgloba u funkciju bez hromosti, obično unutar 2 meseca. Dakle, u većini slučajeva kada se flap identifikuje preporučuje se hiruška intervencija.

Postoperativno, nastavlja se sa primenom analgetika još 2-4 nedelje koristeći duže davanje kod bilateralnih slućajeva.

Hiruška intervencija se dosta dobro podnosi i samo dan posle zahvata pacijenti hodaju sa onolikim stepenom hromosti sličnim onom pre operativnog zahvata. Strogo mirovanje od 10 dana trebalo bi da bude praćeno minimalnom aktivnošću na povodniku još 4-6 nedelja. Nakon toga sledi postepeno vraćanje u normalnu aktivnost ako je progres zadovoljavajući. Većina slučajeva će biti klinički zdrava za 6-8 nedelja. Neki slučajevi kod kojih je otklonjen veoma veliki flap zahtevaju duži oporavak. Kod pacijenata koji su afektovani bilateralnom bolešću situacija je složenija i zahteva poseban pristup.


   
U preko 65 % slučajeva oboljenje se dijagnostikuje na obe noge


Ponekad, hromost može da ostane i posle uspešnog uklanjanja hrskavičnog flapa. Kada oporavak nije zadovoljavajući i kada se hromost i bol u ramenu nastave, ponovno ispitivanje je indikovano. Retko, može da se formira novi flap posle operacije koji izaziva stalan bol i zato mora da se ukloni.

U većini slučajeva, normalni stepen neograničene fizičke aktivnosti je moguć 2 meseca posle hiruškog zahvata. Ovi psi su obično bez znakova bolesti čak i pri visokom stepenu aktivnosti.



Zoran Lonćar DVM
Denis Novak DVM MRCVS

Pogledajte:

gore