VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
ARHIVA SLUCAJEVA
 
Muke po Teniju ili Slučaj retrobulbarnog absces kod zlatnog retrivera




 Izgled Tenijevog oka kada je prvi put doveden u ambulantu
   Tenija i njegovu vlasnicu smo prvi put sreli jedne noći kada nam je Teni doveden u ambulantu kao hitan slučaj. Par sati posle uobičajene večernje šetnje Teniju je naglo počelo da otiče levo oko. Kako se celo oko očigledno i brzo uvećavalo, vlasnica nas je pozvala i našli smo se u ambulanti. Pregledali smo Tenija i njegovo oko koliko je to bilo moguće jer je Teniju svaki dodir oka i njegove okoline bio izuzrtno bolan. Bilo nam je bilo jasno da u pitanju nije glaukom (glaukom je urgentno i po oko opasno oboljenje kod koga dolazi do naglog porasta očnog pritiska)

i da se otok razvio u okolini oka ali ne i u samom oku. Zbog ogromnog otoka Teni uopšte nije mogao da trepne ili da sklopi oko. Zbog pritiska iz okoline razvio se i prolapsus trećeg očnog kapka Teniju smo dali terapiju koja je imala za cilj da smanji bol i zaustavi razvoj upale, a dogovorili smo se da Teni odmah sutradan bude doveden u ambulantu, da ga anesteziramo i da pokušamo da otkrijemo uzrok ovoga problema.
  

 Tenijevi rentgenski snimci: intraoralni i dorzoventralni snimak

Sutradan je Teni uveden u opštu anesteziju i mi smo mogli detaljno da ga pregledamo. U samom oku i njegovoj okolini nismo pronašli ništa, ali smo zato prilikom pregleda usne duplje, iza zadnjih zuba molara otkrili ranu iz koje se cedio sadržaj. Tu ranu smo proširili i iz nje je izašla veća količina sadržaja. Ovakav nalaz nam je dao veliku osnovu da posumnjamo da je u pitanju tzv. retrobulbarni absces (absces koji se razvija iza očne duplje i potiskuje samo oko) a koji je najverovatnije nastao usled uboda nekog stranog tela kroz usta. Vlasnica se i prisetila da je Teni tokom večernje šetnje bio uzeo nešto u usta, da je potom cvilnuo ali da se zatim sasvim normalno ponašao. Samo strano telo u rani u ustima nismo našli. Takođe smo izvršili i rentgenogramski pregled glave ali ni na snimku nismo videli kost ili kamen. Ranu u ustima smo dobro isprali i Teniju su propisane visoke doze antibiotika koje su potrebne da bi se savladao ovako jak upalni proces.

Teniju je svakodnevno bivalo sve bolje a otok se vidno povlačio. Kroz nekoliko dana je bio u mogućnosti da oko sklopi. Posle injekcione, Teniju je propisana oralna terapija anbioticima iz iste grupe. Vidan je još bio prolapsus trećeg očnog kapka ali on sem estetskog efekta nije smetao Teniju pa smo se dogovorili da ga kasnije saniramo operativno. Teni je stojički podnosio svu terapiju i dnevno viđanje sa nama, čak se i na viktorijansku kragnu navikao i nosio je bez pogovora. Više je problema imala njegova vlasnica Neda odgovarajući na brojna pitanja na ulici zašto Teni nosi kragnu, zašto mu je takvo oko, da li uopšte ima oko, da li mu je bolje ...



 Novi otok ispod donjeg kapka
   Posle nekoliko nedelja terapije rešili smo se da prestanemo sa antibiotskim lečenjem jer se otok potpuno povukao i Teni je normalno zatvarao oko. Međutim, na opšte razočaranje posle nedelju dana Teniju se otok vratio ali sada lokalizovan samo ispod donjeg očnog kapka. Otok je sada bio daleko manje bolan, nije ometao zatvaranje oka, ali se lagano uvećavao. Opet smo ga vratili na antibiotsku terapiju i otok je splasnuo.



 Hiruški dren je postavljen
   Mi smo se ipak rešili da potažimo savet od nekoga ko ima više iskustva sa ovakvim slučajevima pa smo Tenijeve fotografije i nalaze poslali prof. Dr David Williams-u, veterinarskom oftalmologu sa fakulteta u Kembridžu, U.K. I prof. Williams-u je Tenijev slučaj bio vrlo neobičan i nesvakidašnji. Preložio nam je da uradimo još jednu hirušku intervenciju prilikom koje ćemo novonastali otok otvoriti, pretražiti i u njemu postavi hiruški dren. Pošto se Teni uvodi u opštu anesteziju, rešićemo i problem prolabiranog trećeg očnog kapka.

Poslušali smo savet profesora i uradili ono što nam je rekao: oteklina je otvorena, pegledana i isprana,dren postavljen, a prolapsus trećeg očnog kapka saniran. Teniju su opet propisani oralni antibiotici. Teni je svakodnevno dovođen u ambulantu da bi mu se dren čistio i ispirao. Dren nu je u rani stajao 5 dana, a zatim je izvađen i rana kroz koju je bio izveden na površinu ispirana još nekoliko dana a zatim puštena da zaraste.

  


 Izgled Tenijevog oka mesec dana posle druge intervencije

Na Tenijevu sreću, njegove vlasnice Nede i nas, otok se više nignde nije pojavljivao i rana je lepo zarasla. Kada ožiljak bude u potpunosti prekriven dlakom verovatno se i neće primećivati šta je sve Tenijevo oko pretrpelo. Zaključak svih nas je bio da je razlog celog problema bilo neko strano telo (kost, drvo ili kamen) koje je Teni zagrizao, koje je unelo infekciju duboko u tkivo ali koje je ispalo jer ga nismo našli. Iako je strano telo ispalo, infekcija je ostala lokalizovana duboko i prilično nepristupačno i tek postavljanjem dren uspeli smo da se sa njom izborimo. Kod ovako komplikovanih i teških slučajeva za uspešno rešavanje potreban je timski rad ali i veliko strpljenje i upornost vlasnika. Nije svako u stanju da više od mesec dana psu daje terapiju, gleda svog ljubimca sa vrlo promenjenim i neprijatnim izgledom, vodi ga kod veterinara, šeta ga sa viktorijanskom kragnom i odgovara na hiljade radoznalih pitanja. Pitanje je šta bi bilo sa Tenijevim okom da mu vlasnica nije bila g-đa Neda koja je do kraja ispoštovala svaki savet i preporuku koje su joj date i verovala da će njen Teni biti kao i pre.