VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

ODLIKE ZDRAVOG PSA


Zdravlje predstavlja sklad svih telesnih funkcija kako u samom životinjskom organizmu, tako i u odnosu na spoljašnju sredinu. Narušavanje ove ravnoteže delovanjem bilo spoljašnjih bilo unutrašnjih faktora dovodi do pojave bolesti. Bolest predstavlja poremećaj ravnoteže telesnih funkcija.
Funkciju pojedinih organa ili organskih sistema mogu poremetiti različiti unutrašnji ili spoljašnji faktori. Od unutrašnjih faktora najčešće su u pitanju različite konstitucijske mane, dok u spoljašnje faktore ubrajamo različite biološke, fizičke i hemijske faktore kao i uticaj sredine u kojoj pas živi.

U određenim uslovima kada je uticaj nepovoljnih faktora na organizam psa jači od delovanja njegovih odbrambenih mehanizama dolazi do pojave bolesti. U takvim slučajevima vrlo je važno reagovati pravovremeno i obezbediti adekvatnu pomoć bolesnoj jedinki. Da bi se na vreme uočili pokaztelji koji upućuju na postojanje bolesti treba prvo poznavati odlike zdravog psa. Zdrava jedinka pokazuje zaintersovanost za svoju okolinu, reaguje na nadražaje iz spoljne sredine i ima živahan temperament. Zdrav pas ima brze i jasne reakcije. Opšti izgled psa odaje skladnu celinu gde ništa nije suvišno niti bilo šta nedostaje. Koža i dlaka ovakvih pasa je čista i sjajna, oči su bistrog izraza i bez iscetka, kao i nos koji je hladan i vlažan. Zdrav pas rado uzima hranu i uzima umerene količine vode. Pored ovih opštih karakteristika zdravog psa, treba obratiti pažnju na konstituciju, kondiciju i temperament (stanje svesti). Ove tri komponente imaju veliku ulogu u veterinarskoj medicini, posebno pri opštem kliničkom pregledu kojim se i ustanovljava bolest. Pored ovih postoje i druga objektivna merila pomoću kojih ustanovljavamo promene koje izaziva neko oboljenje. U prvom redu tu spada trijas - telesna temperatura, puls i frekvenca disanja. Kod zdravih, odraslih pasa rektalno merena temperatura se kreće od 37,5 do 39 C. Vreme merenja je oko 5 minuta. Puls se meri na nekoj od dostupnih arterija za palpaciju i iznosi 60 do 120 impulsa u minuti, a broj udisaja se kreće između 10 i 40 u minuti. Pri prosuđivanju ovih vrednosti treba uzeti u obzir rasne karakteristike, starost kao i fiziološka stanja prilikom kojih se ovi parametri mogu promeniti (graviditet, izraziti napor, treniranje pasa ...). Pored trijasa pregledi krvi, urina, fecesa, kao i ostalih telesnih tečnosti, te razni specijalistički pregledi takođe dokazuju postojanje određenih patoloških procesa. Naravno, oni su predmet izučavanja stručnog osoblja i njih vlasnik životinje ne može rutinski kontrolisati.


ODLIKE BOLESNOG PSA

Ponekad je veoma teško sa sigurnošću odrediti da li se radi o bolenoj životinji ili ne. Razlog za to je prevelik opseg patoloških pojava i procesa, bez obzira na njihove uzroke, kojima su psi podložni.
U načelu bi se moglo reći da svako odstupanje od uobičajenog ponašanja psa mora biti jasan signal vlasniku da se događa nešto neuobičajeno. Često promene u ponašanju prethode svim ostalim simptomima oboljenja. Zato ih je važno pravovremeno uočiti. Poremećaji u ponašanju se prepoznaju po reakcijama životinje na različite spoljašnje nadražaje. Vrlo često bolesni psi pokazuju jače ili slabije izraženu depresiju. Naravno, to zavisi od vrste i intenziteta bolesti. Sve reakcije su u određenom stupnju slabije : sporije su kretnje, reagovanje na poziv je usporenije kao i reakcije na svetlost, miris i zvuk. Pri izraženijoj depresiji životinja ima potrebu za snom u većoj meri, dok ju okolina potuno ne dotiče. Takođe, u promenjene oblike ponašanja po kojima se može zaključiti o određenim patološkim procesima, spada stanje ekscitacije - pojačane nadražljivosti. Takve životinje na svaki zvuk, miris ili pojavu reguju izuzetno burno. Česte su potuno nepredvidive reakcije koje se ponekad ne mogu kontrolisati.

Većinu oboljenja prati promenjen trijas u manjem ili većem stepenu. Do ovih pokazatelja mogu i vlasnici pasa veoma jednostavno doći. Uz poremećene vrednosti trijasa, niz bolesti se očituje promenama na vidljivim sluznicama oka, nosa, usta, analnog otvora kao i otvora polnih organa. Promena boje sluznice, pojava iscetka, kao i njegove karakteristike mogu ukazati na patološki proces u organizmu. Zdrav izgled sluznice je bledo ružičast sa vrlo malo bistrog sadržaja koji ju čini vlažnom. Prilikom pojave bilo kakvih odstupanja potrebno je potražiti vetrinarsku pomoć.
Treba naglasiti da veliki broj oboljenja prolazi sa veoma slabo izraženim simptomima ili su oni potuno nejasni. U takvm slučajevima potrebno se obratiti stručnom licu da ne bi došlo do gubitka dragocenog vremena u kasnijoj terapiji.
Nakon svake bolesti dolazi duže ili kraće vreme oporavljanja - rekovalescencija. Ponekad je kod težih bolesti ovaj period jako dugotrajan i zahteva veliki napor i saradnju životinje, vlasnika i vetrinara. U tom razdoblju treba se vrlo odgovorno i savesno pridržavati uputstava veterinara da ne bi došlo do povratka bolesti ili dodatnih komplikacija.


ODLAZAK KOD VETERINARA

Postoji određen broj činjenica koje bi svako ko se odluči da postane vlasnik psa morao da ima na umu. Pas je, kao i čovek, živo biće koje funkcioniše na zakonima prirode, odnosno njenih bioloških i fizioloških mehanizama. Nije u pitanju igračka, mašina ili stvar koju svako može rastavljati, sastavljati ili odbaciti kada mu dosadi. Postoji jako veliki broj oboljenja od kojih oboljevaju psi. Neka od njih su laka za dijagnostiku i terapiju, neka znatno teža, a neka oboljenja su i smrtonosna.Veterinarska medicina je napravila ogroman napredak u pogledu sprečavanja pojave bolesti, pravovremene dijagnoze i uspešne terapije. Danas, praktično ne postoji bitna razlika u savremenoj opremi i tehnici između humane i veterinarske medicine.
Lečenje se zasniva na određenim principima i treba da ga sprovode oni koji su za to kvalifikovani i odgovorni.

Veterinar je jedina obrazovana i kvalifikovana osoba od koje vlasnik može i ima pravo da očekuje stručnu, pravovremenu i efikasnu medicinsku pomoć za njegovu životinju. Naravno, iskusni odgajivači, dreseri, vlasnici pasa sa dugogodišnjim iskustvom kao i kinolozi u mnogim situacujama mogu dati korisne savete,ali treba jasno povući granicu između medicinske pomoći, lečenja i saveta. Veoma je važno da vlasnik pravovremeno primeti promenu koja može ukazati na bolesno stanje. Kod velikog broja oboljenja na vreme započeta terapija jedino dovodi do uspeha.
Prilikom odlaska kod veterinara trebalo bi se pridržavati određenih pravila kako bi pomoć životinji bila adekvatna. Psi poseduju vlastiti način sporazumevanja i reagovanja koji veterinar i vlasnik životinje moraju prepoznati.

Za veterinara je od izuzetne važnosti objektivna i dovoljna količina podataka koje dobija od vlasnika prilikom kliničkog pregleda psa. Ovi anamnestički podaci moraju biti što potpuniji i verodostojniji.Vlasnik mora reći kada je prvi put primetio početne simptome, u kom intenzitetu, nakon čega su se ispoljili, u kakvom ambijentu životinja živi, da li je bila u kontaktu sa drugim jedinkama i da li su se slični simptomi pojavljivali ranije.Mora se ukazati na ranije bolesti i tretmane, postojanje alergija ili prethodno izvršene operativne zahvate. Vlasnik ne treba da procenjuje značajnost određenih podataka i da ih tako eventualno previdi budući da ovi podaci mogu biti od velike koristi veterinaru. Otvorena i iskrena komunikacija vlasnika i veterinara jedini je ispravan i siguran put za postavljanje tačne dijagnoze i terapije.

Za uspešno postavljanje dijagnoze pored anamneze i opšteg kliničkog pregleda često se mora pristupiti dodatnim specijalističkim ispitivanjima koja uključuju laboratorijske analize krvi, rendgenska snimanja, pregled ultrazvukom, EKG, endoskopiju, biopsiju određenog tkiva i dijagnostičke operativne zahvate.

Propisanu terapiju uglavnom sprovodi veterinar, pogotovo u prvim danima bolesti kada je ishod još neizvestan. Kada dođe do znatnog poboljšanja prostali deo terapije, kada su u pitanju lakše intervencije (davanje tableta, sirupa, mazanje masti ili krema i sl.), može sprovesti i vlasnik u dogovoru sa veterinarom. Treba istaći važnost poštovanja datih veterinarskih uputstava i protokola kako ne bi došlo do grešaka. Takođe, važno je odvesti psa na kontrolni pregled po završenoj terapiji da bi se preporučio pravilan tretman u periodu oporavka.



gore