VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

CORONA VIRUSNA INFEKCIJA


Corona virusna infekcija je oboljenje kome podležu psi različitih starostnih kategorija, ali najviše oboljevaju štenci. Corona virus je raširen među psećom populacijom svuda u svetu, slično kao i parvovirus, ali je u odnosu na parvovirus je manje letalan.

Klinički znaci corona virusne infekcije variraju od vrlo blagih, pa i neprimetnih simptoma, pa do vrlo ozbiljnih simptoma čija je glavna manifestacija jako povraćanje i proliv. Kod pasa obolelih od corona virusne infekcije uglavnom ne dolazi do povišenja telesne temperature. Stolica obolelog psa varira u izgledu i boji i može da bude žućkasto-narandžasta, crvenkasta ili sukrvičava. Po konzistenciji može da bude kašasta ali i potpuno vodenasta, kao i sa dosta sluzi.

Veterinar može da postavi sumnju da se radi o corona virusnoj infekciji kod svih pasa koji naglo oboljevaju od akutne dijareje i povraćanja posebno ako je više pasa istovremeno afektovano. Važne podatke daje i vakcinalni status pasa kao i neki od pratećih kliničkih manifestacija. Za razliku od parvovirusne infekcije, kod corona virusne infekcije retko na početku dolazi do povišenja telesne temperature, retko se pojavljuje i izrazita leukopenija (smanjenje broja belih krvnih zrnaca u krvi) što je jedan od simptoma parvovirusne infekcije, takođe retko dolazi do pojave veće količine krvi u povraćenom sadržaju i u stolici što je često kod parvoviroze. Međutim, vrlo često dolazi do mešane infekcije psa i sa parvo i sa corona virusom, i to po podacima američkih autora čak u 25 % slučajeva. Mešana infekcija daje vrlo teške kliničke simptoma i najčešće je fatalna po obolelog psa.

Da bi se postavila tačna dijagnoza, neophodni su labaratorijski pregledi koji u našim uslovima najčešće nisu mogući, a i potrebno je odrečeno vreme za njihovo izvođenje, tako da je neophodno odgovarajuću terapiju započeti samo pri postavljanju sumunje na corona virusnu infekciju. Na sreću, corona virusna infekcija najčešće nije fatalna i zahteva samo supurativnu terapiju, pa labaratorijska dijagnoza nije neophodna za uspešnu terapiju.

Terapija corona virusne infekcije se na prvom mestu zasniva na nadoknadi tečnosti putem infuzionih rastvora, kao i na teapiji sredstvima koja zaustavljaju proliv. Većina obolelih pasa se uz odgovarajuću terapiju brzo oporavlja. Uginuća od corona virusne infekcije su retka ali su moguća, posebno kod štenaca.

Kao profilaktička mera protiv corona virusne infekcije je vakcinacija pasa. Međutim, pošto se predpostavlja da postoje više sojeva corona virusa, kao i zato što corona virusna infekcija najčešće nije letalna, vakcinacija se preporučuje kod onih pasa koji su dosta izloženi kontaktu sa drugim psima, na primer psi koji borave u odgaivačnicama ili pansionima za pse, ili psi koji se često izvode na izložbe pasa.

Rotavirusne infekcije kod male dece, posebno beba, su jedan od najčešćih uzroka dijareje i mogu da budu i fatalne. Kod pasa dijareje izazvane rotavirusom su daleko manje opasne i obično su samolimitirajuće. Najčešće se inficiraju novorođena štenad. Glavni simptom oboljenja je dijareja koja može da bude vodenasta ili sluzava. Dijareja obično kratko traje i prolazi bez ikakvih posledica po zdravlje i napredovanje štenaca. Opisani su i slučajevi uginuća štenaca od rotavirusne infekcije ali su oni izuzetno retki i obično su povezani sa lošim uslovima držanja i nege štenaca. Većina odraslih pasa nosi antitela protiv rotavirusne infekcije jer su u toku života došli u kontakt sa ovim virusom, ali je oboljenje prošlo bez simptoma ili su simptomi bili jako blagi. Zbog toga je većina štenaca zaštićena od rotavirusne infekcije putem pasivnog imuniteteta ( imunitet koji se sa majke prenosi na potomstvo).

Terapija rotavirusnih infekcija je ista kao i terapija svih drugih akutnih proliva, znači obolelom psu se nadoknađuje izgubljena tečnost i strogo se pazi na način ishrane i vrstu namirnica koje se u ishrani obolelog psa koriste. Većina obolelih pasa se jako brzo oporavlja.

Još uvek ne postoji vakcina protiv rotavirusne infekcije pasa, a i pitanje je da li je uopšte potrebno vakciniti pse protiv ove bolesti. Rotavirusna dijareja


Dijareja izazvana virusom "Štenećaka"

Jedan od simptoma "Štenećaka" može da bude dijareja. Dijareja se obično javlja sa još nekim od simptoma "Štenećaka" kao što su povraćanje, iscedak iz očiju, iscedak iz nosa, upala pluća, neurološki poremećaji... Pošto je "Štenećak" vrlo ozbiljno obljenje sa složenom kliničkom slikom, ovim oboljenjem ćemo se baviti detaljno u nekom od narednih brojeva "Zova", a sada ćemo samo još pomenuti da je vakcina protiv "Štenećaka" vrlo efikasna i da pruža pouzdanu zaštitu protiv ove opake bolesti pasa.


Dijareja izazvana virusom mačeće panleukopenije

Mačeća panleukopenija je vrlo teška, lako prenosiva bolest izazvana parvovirusom. Virus ima izražen afinitet prema ćelijama crevnog epitela, hematopoetskom tkivu kao i prema limfoidnom tkivu.

Najčešće oboljevaju mačići u starosnom dobu između tri i pet meseci starosti. Simptomi kod mačaka obolelih od panleukopenije su vrlo slični sa simptomima pasa obolelih od parvoviroze : u početku mačka puno povraća, neraspoložena je, telesna temperatura joj je povišena, ne pokazuje nikakav apetit, eventualno hoće da uzme tečnost koju često ispovrati. Sledeći simptom koji se javlja je jak proliv koji je u početku svetlosmeđe ili žute boje,da bi kasnije u sebi sadržao primese krvi ili je čitava stolica tamnocrvene boje. Vrlo često dolazi do razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija što još pogoršava kliničku sliku. Vrlo brzo se razvija dehidracija.

Dijagnoza panleukopenije mačaka se obično postavlja na osnovu podataka o vakcinalnom statusu mačke, na osnovu kliničke slike, kao i na osnovu izrazite panleukopenije (smanjenje broja belih krvnih zrnaca u krvi). Postoji i mogućnost serološke dijagnostike ove virusne bolesti, ali se u rutinskoj praksi ona ne primenjuje.

Terapija se bazira na nadoknadi tečnosti putem rastvora elektrolita, smirivanjem povraćanja i proliva, upotrebom antibiotika prema proceni veterinara, kao i na dobrim uslovima držanja i nege obolele mačke. Međutim, često se dešava da i pored svih primenjenih mera dođe do razvoja komplikacija bolesti u vidu endotoksemija i posledičnog pada telesne temperature ispod normale, razvoja anemije, žutice, sekundarnih bakterijskih ili gljivičnih oboljenja, koje dovode do fatalnog ishoda bolesti.

Najvažnija preventivna mera je redovna vakcinacija mačaka. Preporučuje se da se mačići prvi put vakcinišu protiv panleukopenije između šeste i osme nedelje starosti. Revakcinacija se vrši za tri do četiri nedelje. U periodu između vakcine i revakcine, kao i desetak dana po revakcini mačiće treba držati u uslovima izolacije.


Mačeća coronvirusna i rotavirusna infekcija

Infekcije corona i rota virusom kod mačaka se slično manifestuju kao infekcije ovim virusima kod pasa. Ni jedan od ovih virusa ne daje teške simptome i nisu potrebne preventivne vakcinalne mere.



dipl.vet.spec.Nikoleta Novak

gore