VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

OSETLJIVOST NA HRANU


U praksi malih životinja, dosta se često srećemo sa problemima koji se javljaju usled osetljivosti životinja na neku od komponenata hrane. Osetljivost na hranu kod životinja je klasifikovana u dve grupe: alergije i netolerantnost prema određenoj namirnici. Osnovna razlika između alergija i netolerancije je u tome je što se kod alergija u organizmu životinje javlja imuni odgovor, a kod netolerancije, imunog odgovora nema. Što se kliničkog aspekta razlikovanja ova dva oboljenja tiče, ono je važno, jer osim otkrića namirnice koja izaziva alergiju ili netolerantnost, potrebno je da se primeni i odgovarajuća terapija koja se razlikuje za ova dva oboljenja. Tegobe izazvane hranom su čest uzrok hroničnih oboljenja pasa i mačaka, ali se teško dijagnostikuju i samim tim su dugotrajan uzrok problema.


Klinički znaci

Klinički znaci koji se javljaju kod živoinja koje su osetljive na određenu namirnicu u ishrani su: uporni prolivi koji variraju u konzistenciji, mogu da budu potpuno tečni, sa primesama krvi u sebi, a mogu da budu i kašaste konzistencije. Povremeno mogu da se jave kraći periodi kada je stolica životinje formirana. Dešava se da obilno i uporno povraćaju. Mlade životinje zaostaju u rastu i razvoju. Obolele životinje se primetno mršave. Pokazuju i znakove uznemirenosti kada im se stomak dodiruje. Dešava se i s vremena na vreme, da životinja koja je bila potpuno mirna i dremala na svome mestu, naglo ustane, zacvili ili zastenje, osvrćući se i zagledajući svoj stomak. Međutim, u šetnji ili igri, životinja se ponaša normalno, vesela je, aktivna i do poodmaklog stadijuma bolesti, ne ponaša se kao da je bolesna. Telesna temperatura životinje je u granicama normale.

Što se tiče starosne dobi u kojem se osetljivost na neku od namirnica hrane javlja, ne postoji pravilo. Neke životinje imaju urođenu osetljivost na određenu namirnicu, a kod nekih se osetljivost razvija sa vremenom, tako da se prvi put vidljivo manifestuje sa pet, šest godina starosti.


Dijagnoza

Vrlo je teško dijagnostikovati i pouzdano utvrditi netolerantnost ili alergičnost životinje na hranu. Čak i ako se pravilno postavi sumnja na mogućnost alergije ili netolerantnosti kao uzroku stomačnih problema životinje, teško je utvrdi koji sastojak hrane životinja ne toleriše. Da bi se do prave dijagnoze došlo, potrebno je puno strpljenja i vremena kako veterinara, tako još više vlasnika životinje. Do dijagnoze se dolazi eliminacijom svih drugih potencijalnih uzroka koji daju sličnu kliničku sliku kod životinje. Veterinar od vlasnika životinje mora da dobije sve potrebne podatke o vakcinama koje je životinja primila, o redovnosti tretmana životinje protiv crevnih parazita, takozvanom čišćenju od glista, o navikama životinje - da li je sklona da jede hranu sa ulice, da li lovi, da li je halapljiva, uzima li hranu i od drugih osoba, ko sve životinju hrani i kako su sastavljeni obroci životinje. Životinju treba detaljno pregledati i obratiti pažnju na eventualno postojanje znakova neke sistemske bolesti. Ako životinja nije redovno tretirana protiv crevnih parazita ili ako veterinar proceni da je potrebno, treba da se izvrši i pregled izmeta pacijenta, da bi se kao mogući uzrok eliminisali crevni paraziti.

Sledeći važan metod u dijagnostici je rentgenološki pregled želudačno-crevnog sistema uz pomoć koga možemo da dobijemo važne podatke o eventualnom postojanju delimičnih smetnji u prohodnosti usistemu za varenje. Ako ni rentgenološkim pregledom nismo došli do dijagnoze, potrebno je da se izvrši pregled krvi pacijenta. Pregledom krvi možemo da eliminišemo bakterijske infekcije, smanjenje funkcije pankreasa, oboljenja jetre.

Imunološki testovi uz pomoć kojih se u krvi utvrđuju antitela specifična za antigene hrane, za sada nisu pokazala rezultate u kliničkoj praksi malih životinja, tako da se ne primenjuju.

Kada smo eliminisali sve navedene moguće uzroke gastrointestinalnih smetnji, ili još bolje, istovremeno sa vršenjem navedenih analiza, stavljamo pacijenta na eliminacionu dijetu. U početku dijete, veterinar se trudi da prepiše takav način ishrane koji će zadovoljiti sve potrebe pacijenta a koja će se sastojati iz što manjeg broja namirnica i to, ako je moguće, od onih namirnica koje životinja nije ranije konzumirala. Obično se prepisuju ili komercialne hrane napravljene za životinje sa alergijskoim problemima ili kućno spremljeni obroci koji se sastoje iz pirinča u kombinaciji sa posnim, neslanim sirom, ili piletinom, ili jagnjetinom, ili zečetinom ... u zavisnosti od toga čime se životinja ranije hranila. Životinja treba da bude na ovakvom režimu ishrane bar šest nedelja da bi uspešnost terapije bila vidljiva. Da bi se otkrio uzrok osetljivosti, u propisanu dijetu se uvodi u toku dužeg vremenskog perioda jedna po jedna namirnica koju je životinja ranije konzumirala. Kada dođe do ponovnog pojavljivanja simptoma oboljenja, to znači da je u ishranu uvedena ona namirnica koju životinja ne toleriše.

Jedno od skorije otkrivenih oboljenja vezanih za osetljivost životinja na pojedine sastojke hrane je gluten-osetljiva bolest creva kod irskih setera. Gluten je takozvani žitni protein. Ovo oboljenje se javlja kod štenaca rase irski seter, starih oko šest meseci. Manifestuje se gubitkom telesne težine, slabijim napredovanjem i zaostajanjem u rastu i hroničnim prolivima. Oboljenje sa sličnom kliničkom slikom kao i sa sličnim mehanizmom nastanka postoji i kod ljudi. Kliničkim metodama, kao i labaratorijskim pregledima jako je teško djagnostikovati ovo oboljenje, pa se ono najčešće dijagnostikuje selektivnom dijetom kada se u ishrani obolelih pasa potpuno izbace cerealije. Po izbacivanju cerealija iz ishrane, znaci oboljenja brzo nestaju. Ako se u ishranu ponovo ubace cerealije, dovoljno je i jedno tanko parče belog hleba dnevno, simptomi se ponovo vraćaju.


Terapija

Kada se otkrije koja namirnica izaziva osetljivost kod životinje, terapija je vrlo jednostavna i sastoji se samo u eliminaciji te namirnice u daljoj ishrani životinje. Kod težih slučajeva, u početku eliminacione dijete, veterinar ponekad propisuje lekove iz grupe kortikosteroida. Nedostatak vitamina i minerala koji se javlja zbog poremećaja funkcije u želudačno-crevnom sistemu potrebno je korigovati davanjem mineralno-vitaminskiih preparata.



dipl.vet.spec.Nikoleta Novak

gore