VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

OBOLJENJA DEBELOG CREVA


Problemi sa ishranom

Bolesti debelog creva prouzrokovane neprimerenom ishranom češće se javljaju kod pasa nego kod mačaka. Psi, a pogotovu štenci, su daleko skloniji da uzimaju u usta i da progutaju različite predmete iz okoline kao i namirnice koje nisu primerene za ishranu pasa. Vrlo često vlasnici iz neznanja ili pogrešne obaveštenosti svojim ljubimcima daju one namirnice koje u ishrani pasa i mačaka ne smeju da budu upotrebljene, i tako iz najbolje namere stvore ozbiljne probleme svojim ljubimcima. Problemi najčešće nastaju kada se životinja prejede hrane, kada vlasnik naglo promeni vrstu hrane kojom se životinja hranila - dovoljno je i samo da vlasnik naglo zameni jednu briketiranu hranu drugom, hranjenje životinja ostacima sa naše trpeze, kao i ako životinja sama pronađe ostatke hrane ili smeće i pojede ih.

Kod svake životinje kod koje su prisutni simptomi oboljenja debelog creva treba pažljivo pregleati, ali i vlasnike vrlo detaljno ispitati o načinu i režimu ishrane njihovog ljubimca, da li je u skorije vreme bilo promena u načinu hranjenja, da li je možda izvršena zamena jedne briketirane ili konzervisane hrane drugom, da li su psu ili mački dostupne kante za smeće, đubrišta, da li je životinja sklona da u usta uzima i glođe različite predmete i sl.

Ako veterinar iz razgovora sa vlasnikom ustanovi da su pas ili mačka u svoj organizam uneli neku supstancu koja im je neprimerena ili ako je vlasnik nenamerno promenom način hranjenja, veterinar će odmah preporučiti da pas ili mačka 24 h gladuju. Veterinar će proceniti da li su pas ili mačka dehidrirali toliko da im je potrebno nadoknaditi tečnost davanjem infuzionih rastvora. Veterinar će takođe proceniti, na osnovu razgovora sa vlasnikom i na osnovu pregleda pacijenta da li i kakvu terapiju treba primeniti. Posle gladovanja od 24 h obolelu životinju treba hraniti visoko svarljivim namirnicama raspodeljenih u većem broju obroka. Hrana treba da sadrži nizak procenat masnoće, visok procenat lako svarljivih ugljeni hidrata, kao i proteine koji su visoke biološke vrednosti. Stolica obolele životinje se obično normalizuje u toku 3-5 dana pod navedenim režimom ishrane. Kod mačaka predstavlja problem davanje hrane sa niskim procentom masti jer je takva hrana za njih neukusna, pa u odnosu na hranu koja se u ovakvim slučajevima daje psima, hrana za mačke mora da sadrži veći procenat masnoće. Postoje i komercialne hrane za pse i mačke obolele od bolesti debelog creva. Davanje takve hrane obolelim životinjama je dobar i siguran način za sanaciju oboljenja, pogotovu kod mačaka koje su vrlo probirljive u ishrani.


Problemi sa parazitima debelog creva

Infestacija crevnim parazitima Trichuris vulpis je jedan od najčešćih uzroka akutnih ili hroničnih oboljenja debelog creva kod pasa. Izmet obolelog psa obično sadrži veću ili manju količinu sveže krvi i veliku količinu sluzi, tako da izmet psa ponekada izgleda kao prevučen služavom opnom. Kod pasa se javlja i izrazita bolnost prilkom pregleda trbuha, neraspoloženje, smanjen apetit ili potpuni nedostatak apetita i gubitak telesne težine. Naročiti kod mlađih pasa moguća je pojava jasno vidljive anemije, kada vidljive sluzokože psa postaju bledorose boje,čak i bele boje. Međutim, mnogi infestirani psi ne pokazuju nikakve kliničke simptome i opasan su izvor zaraze za druge pse.

Odrasle gliste u crevima pasa produkuju jaja koje pas sa izmetom izbacuje u spoljašnju sredinu. Jaja Trichuris-a mogu godinama da opstanu u spoljašnjoj sredini i da budu izvor infekcije za druge pse. Naročito veliki problem predstavljaju travnjaci i druge površine koje je teško čistiti i dezinfikovati, a preko kojih prelaze ili na njima borave veći broj pasa. Jaje Trichuris-a koje je dospelo u spoljašnju sredinu u povoljnim uslovima se embrionira za desetak dana i postaje infektivno. Kada pas unese infektivno jaje u organizam iz njega se u tankom crevu razvija larva koja u tankom crevu boravi oko 10 dana a zatim se premešta u slepo crevo i kolon gde završava svoj razvoj i postaje polno zreo parazit. Ženke parazita počinju da produkuju jaja 70-107 dana po dospeću u organizam pasa.Jedna polno zrela ženka parazita može dnevno da stvori 1000-4000 jaja a živi i do 18 meseci. Paraziti oštećuju sluzokožu debelog creva i dovode od njegovg zapaljenja. Paraziti se hrane tkivnim tečnostima, krvlju i delovima ćelija.

Sigurna dijagnoza se postavlja koprološkim pregledom izmeta i pronalaženjem prepoznatljivih jaja Trichuris vulpis-a.

Postoje brojna komercialna sredstva koja se koriste u tretmanu i prevenciji infestacije Trichuris vulpis-om. Veterinar će po dijagnostikovanju ovoga oboljenja propisati odgovarajuće sredstvo kao i njegovo doziranje. Bilo koje komercionalno sredstvo da se upotrebi, potrebno je ponoviti tretman posle tri nedelje zato što ni jedno od sredstava ne deluje na larve i jaja parazita, a oko tri nedelje je potrebno da se iz larvi razviju odrasli oblici.

Kod štenaca čišćenje od crevnih parazita treba vršiti na svakih mesec dana, a kod odraslih pasa u intervalima od tri do šest meseci u zavisnosti od sredine u kojoj pas boravi i gde se kreće.

Mačke se retko inficiraju sa ovom vrstom glista ali infestacija sa Trichuris serrata i Trichuris campanula je opisana sporadično. Klinički znaci nisu opisani kod mačaka.

Infestacija ljudi parazitima Trichuris kontraverzna je i nije dokazana, ali vlasnici treba da budu upoznati sa higijenskim merama za uklanjanje psećeg izmeta, kao i da redovno vrše čišćenje od crevnih parazita svoje ljubimce.


Tumori debelog creva

Tumori koji se pojavljuju u debelom crevu malih životinja čine 30-60% od svih tumora koji se javljaju u sistemu za varenje pasa i 10-15% mačaka. ve trećine od ovih tumora su po svojoj prirodi maligni.

Klinički znaci kod životinja koje u svom debelom crevu imaju neki od tumora su najčešće nejasni i nekarakteristični pa ih je nemoguće razlikovati od kliničkih znakova koji se javljaju kod drugih bolesti debelog creva. Sistemski znakovi oboljenja obično nisu prisutni osim ako dođe i do pojave metastaza.

Tumori debelog creva, bilo da su benigni ili maligni po prirodi, javljaju se obično kod srednje starih ili starijih životinja, ali opisane su pojave tumora i kod životinja ispod dve godine starosti. U zavisnosti koji je tumor u pitanju, zavisiće i kojom će se brzinom uvećavati. Nekada je tumor debelog creva jako teško dijagnostikovati, standardnim dijagnostičkim metodama kada on vrlo malo prominira iznad površine sluzokože creva.

Da bi se dijagnoza tumora postavila potrebno je izvršiti sve kliničke preglede pacijenta koji uključuju i rektalni pregled, rentgenološki i ultrazvučni pregled. Endoskopski pregled debelog creva je odličan metod pregleda debelog creava jer ujedno omogućava i uzimanje uzorka za patohistološki pregled, ali na žalost, u našim uslovima rada nije moguć. Da bi se utvrdilo da li je tumor debelog creva po svojoj prirodi maligni ili benigni neophodnio je izvršiti patohistološki pregled uzorka tumora.

U zavisnosti od prirode tumora veterinar se odlučuje da li da izvrši operativno odstranjivanje tumora ili ne i kave terapeutske mere će sprovesti nad pacijentom.



Dr Nikoleta Novak, veterinar specijalista

gore