VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

DEMODIKOZA


Demodikoza je parazitsko oboljenje pasa i mačaka koje je izazvano prisustvom velikog broja demodeks-šugaraca. Kod pasa demodikozu izaziva Demodex canis a kod mačaka oboljenje izaziva Demodex cati.


Demodikoza pasa

Šugarac demodeksa svoj čitav životni cikulus provodi u koži pasa. I on je normalan stanovnik pseće kože. Prvenstveno parazitira u dlačnim folikulima gde prolazi kroz četiri svoja stadijuma razvoja: jaje, larva, nimfa i odrasli parazit.

Postoje rase pasa koje su dokumentovano sklonije demodikozi. 10 rasa sa najvećom statističkom pojavom demodikoze u svetu su šar-pei, zapadnoškotski beli terijeri, škotski terijeri, engleski buldozi, boston terijeri, doge, vajmajneri, erdel terijeri, aljaski malamuti i avganistanski hrtovi. I dobermani su rasa koji su skloni pojavi demodikoze ali ne spadaju u prvih deset rasa po sklonosti. Međutim, apsolutno kod svih rasa pasa, izuzimajući meksičkog golokožog i kineskog krestastog psa, je moguća pojava demodikoze. Ppredisponirajući faktori su i loša ishrana, nekvalitetno držanje, stres, teranje, štenjenje, postojanje endoparazita i postojanje neke druge bolesti.

Demodikoza se prenosi u toku perioda dojenja sa zaražene kuje na štence direktnim kontaktom u toku prva 2-3 dana života štenaca. Eksperimenti pokazuju da ako se štenci na svet donesu carskim rezom i podignu bez kontakta sa obolelom majkom, neće biti zaraženi demodeksom. Ovaj podatak govori da se demodikoza ne prenosi transuterino.


Patogeneza

Pitanje koje često biva postavljeno u veterinarskoj ambulanti je zašto neki psi obole od demodikoze a neki ne, ako su šugarci demodeksa normalni stanovnici pseće kože. Predpostavlja se da najznačajniju ulogu u pojavi demodikoze predstavlja neodgovarajući imunološki status životinje. U prilog ovoj tvrdnji stoji i činjenica da do pojave demodikoze dolazi kod odraslih pasa koji su podvrgnuti citostatskom i/ili imunosupresivnom tretmanu a ranije nikada nisu bolovali od demodikoze. Nasledna sklonost ka demodikozi je takođe vrlo bitan faktor u nastanku ove bolesti.


Klinička slika

Postoje dva pojavna tipa demodikoze a to su lokalizovana i generalizovana demodikoza.

Lokalizovana demodikoza se pojavljuje kao malo, crvenkasto mesto bez dlake na koži psa koje ne kome se retko javlja svrab. Jedno ili više ovakvih promena mogu da budu prisutne na koži obolelog psa. Najčešća mesta pojave lokalizovane demodikoze na koži psa su glava, naročito predeo oko očiju i oko usta, zatim su promene česte na prednjim nogama. Ređe, promene se javljaju i po telu i zadnjim nogama. Kada se sprovede odgovarajući tretman dlaka se na obolelim mestima pojavljuje za oko 30 dana. Lezije mogu da nestaju i da se ponovo pojavljuju u periodu od nekoliko meseci.

Generalizovana demodikoza je jedna od najtežih kožnih oboljenja koja se javljaju kod pasa koja se na kraju čak može i fatalno završiti. Generalizovana demodikoza obično se pojavljuje već sa 3-18 meseci starosti. Ako bolest nije tretirana na odgovarajući način ili ako se ne desi da spontano nestane onda će pas nastaviti da boluje i kada odraste. Nije retko i da se generalizovani oblik demodikoze javi i kod pasa starijih od dve godine. Vlasnici moraju da budu upozoreni da pored djagnostikovane demodikoze moguće je da pas oboleo još od neke sistemske bolesti i da je često potrebno dugo i opsežno analiziranje da bi se utvrdila i druga postojeća bolest. Brojna oštećenja kože se javljaju na glavi, ispod vrata, na prednjim nogama, između prstiju, da bi se brzo širele počitavom telu. Koža na stomku je najduže sačuvana od bilo kakvih promene, mada u krajnjem stadijumu bolesti nije ni ona pošteđena.Ova oštećenja na koži komplikuju se sekundarnim bakterijskim infekcijama. Zbog bakterijske infekcije dolazi do otoka, crvenila i bolnosti oko lezija kao i do pojave krasta. Primetno je i uvećanje lokalnih limfnih čvorova. Nekoliko meseci od početka bolesti obolela životinja je potpuno prekrivena ranama i krastama koji svrbe, ima vrlo neprijatan miris, mada je do krajnjih stadijuma bolesti apetiti očuvan i promene u ponašanju psa nistu tako dramatične koliko su dramatične promene na koži.


Dijagnoza

Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog psa, i kao najvažnije, mikroskopskim pregledom kožnih skarifikata. Labaratorijski pregled krvi kod mladih životinja obolelih od demodikoze obično ne daje važne informacije jer su sve vrednosti u granicama normale. Kod starijih pasa kod kojih bolest duže traje mogu da se jave poremećaji vrednosti laboratorijskih analiza, noročito vrednosti hormona tiroideje.


Terapija

Tretman demodikoze mora da se sprovodi pod strogom preporukom i kontrolom veterinara. Veterinar mora da upozori vlasnike pasa obolelih od generalizovane demodikoze koliko je ova bolest teška i uporna za tretman i da traži veliko angažovanje vlasnika kako vremenski tako i novčano. Terapija može da traje nedeljama pa i mesecima. Psi kod kojih se generalizovana demodikoza pojavila posle druge godine starosti imaju mnogo lošiju prognozu za tretman od pasa kod kojih se bolest pojavila ranije. Takođe treba upozoriti vlasnike da se generalizovana demodikoza često može samo držati pod kontrolom ali ne i izlečiti. Pored demodikoze kod obolelih pasa je često potrebno tretirati još neko sistemsko oboljenje koje je i podstaklo pojavu demodikoze. Posle nestanka kliničkih simptoma demodikoze životinja se ne smatra zdravom sve dok ne prođe dvanaest meseci od trtmana a nove lezije na koži se nisu pojavile. Kod većine tretiranih pasa javlja se recidiv posle šest meseci od završene terapije.

Psi koji su lečeni od demodikoze se nikako ne preporučuju za paranje i svaki vlasnik psa koji je od demodikoze bio oboleo morao bi da bude savestan i pošten i da svog psa isključi iz svakog reproduktivnog programa jer se parenjem ovakvih pasa problem demodikoze umnožava i budući je izvor problema novim vlasnicima. U svetu se psi kod kojih je dijagnostikovana demodikoza obavezno kastriraju/ sterilišu što je i naša preporuka.


MAČEĆA DEMODIKOZA

Za razliku od demodikoze pasa kod mačaka je demodikoza daleko ređa bolest.

Lokalna demodikoza kod mačaka je obično samolimitirajuća i nestaje posle nekoliko meseci. Oboljenje se javlja najpre na očnim kapcima, na koži oko očiju, usana i na vratu. Moguća je pojava i zapaljenja spoljašnjeg ušnog kanla kod mačaka izazvanih demodikozom

Generalizovana mačeća demodikoza je jako retka, ali ako se pojavi jednako je teška za lečenje kao i pseća generalizovana demodikoza. Najveći broj slučajeva generalizovane demodikoze registrovano je kod sijamskih i burmanskih mačaka. Generalizovana mačeća demodikoza je gotovo uvek povezana sa nekim sistemskim oboljenjem kao što su mačeća virusna leukemija, diabetes, hiperadenokrticizam ...

Dijagnoza i terapija mačeće demodikoze je vrlo slična dijagnozi i terapiji pasa.



dipl.vet.spec.Nikoleta Novak

gore