VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

INFEKTIVNE BOLESTI MAČAKA - MAČEĆA VIRUSNA LEUKEMIJA


Kao što joj i ime kaže, mačeća leukemija je virusna bolest koja je jedna od najvažnijih oboljenja i uzroka uginuća mačaka. U stranoj i našoj literaturi za ovu bolest najčešće stoji skraćenica FeLV (Feline Leukemia Virus).

Mogući načini prenošenja ove bolesti su:
  • primarna infekcija putem kontakta sa pljuvačkom zaražene mačke
  • infekcija sa majke na plodove bilo na još nerođene mačiće kroz placentu ili putem mleka na mačiće koje sisaju.
Po kontaktu sa virusom mački može da se desi sledeće:
  1. Kod oko 28% mačaka koje su došle u kontakt sa virusom ne dolazi do pojave oboljenja ili zato što je mačka urođena otporna na virus ili zato što nije bila izložena dovoljnoj količini virusa.
  2. Kod oko 30% mačaka koje su došle u kontakt sa virusom virus ostaje u organizmu i one su u stanju stalne viremije. Ovo stanje vremenom dovodi do pojave bolesti koje su povezane sa FeLV. Oko 83% mačaka iz ove grupe uginjava za oko 3.5 godine.
  3. Kod oko 42% mačaka dolazi do prolazne viremične faze ali virus bude vremenom savladan od imunog sistema mačke. Vrlo često mačke koje su prebolele ovu viremičnu fazu postaju latentni nosioci FeLV-a u toku vrlo varjabilnog vremenskog perioda. Ovakve mačke, latentne nosice virusa, nije moguće otkriti uobičajenim dijagnostičkim testovima.

KLINIČKI ZNACI

Klinički znaci FeLV su vrlo različiti jer ovaj virus može da napadne mnoge organe i organske sisteme pa je i sama slika bolesti vrlo varijabilna. U mnogim slučajevima virus dovodi do pojave tumora na organu (organima) koje je napao.

U slučaju da virus napadne neki od organa gastro-intestinalnog sistema, simptomi bolesti će biti karakterisani simptomima tipičnim za bolesti ovih organa kao što su: uporno povraćanje, mršavljenje, nedostatak apetita, prolivi. Nekada dolazi i do opstrukcije lumena creva tumorom.

Kada su napadnuti organi grudne duplje i gornji disajni putevi doazi do otežanog disanja kod bolesne mačke, kašlja, iscetka iz nosa, kijanja, nakupljanja tečnosti u grudnoj duplji, vraćanja progutane hrane.

Moguće je da prvo budu napadnuti bubrezi pa da mačka počne da ispoljava simptome bolesti bubrega.

Nekada se bolest prvo ispolji na limfnim čvorivama pa vlasnici prvo zapaze oticanje vidljivih limfnih čvorova na mački.

Kod nekih mačaka prvi simptomi bolesti se javljaju na očima bilo u vidu tumora iza oka mačke koji dovodi do uvećanja oka i njegovog prolabiranja van očne duplje, bilo u vidu bolesti samog oka.

Ni centralni nervni sistem nije pošteđen od ove bolesti pa kod mačaka kod kojih je ovaj sistem napadnut mogu da se jave promene u ponašanju, tikovi, slepilo, pareze i paralize.

FeLV izaziva i vrlo jaku supresiju imunog sistema obolele mačke pa je tako obolela mačka jako sklona svim vrstama infekcija bilo virusne, bakterijske ili gljivične prirode. Nekada FeLV i počinje prvo simptomima karakterističnim za neko drugo oboljenje.

Kod priplodnih ženskih mačaka mogući su problemi fertiliteta pa te mačke ne ostaju macne, može da dođe do resorpcije plodova, abortusa, rađanja slabo vitalnih mačića koji uginjavaju brzo po rođenju.


DIJAGNOZA

U svetu postoje komercijalni testovi za dijagnostikovanje FeLV-a koji se u svakodnevnoj veterinarskoj praksi rutinski koriste. Na žalost ni jedan od ovih testova u našoj zemlji nije registrovan i većina veterinara nije u mogućnosti da ga nabavi. Drugi problem je i cena ovih testova, odnosno njihova ekonomska isplativost u nasim uslovima. Naime, velik broj vlasnika mačaka ne vodi dovoljno računa o preventivi svojih ljubimaca. Veoma mali procenat mačaka je redovno održavan kod veterinara. Kao uzorci za testerinje od mačke su uzima krv ili ev. pljuvačka ili suze mada se kao najbolji uzorak smatra krv mačke.


TERAPIJA

Za sada ne postoji ni jedan dokazano efektivan tretman za FeLV. Postoje mnogi eksperementi i radovi u kojima se testira upotreba različitih antivirusnih i imunomodulirajućih lekova u cilju lečenja ove bolesti. Za sada se tretman samo svodi na potpornu terapiju obolele mačke. Kod mačaka kod kojih su dijagnostikovani limfomi eventualno se primenju citostatska terapija.


PREVENCIJA

Zbog vrlo teškog lečenja i zbog lake mogućnosti širenja bolesti u mačećoj populaciji prevencija je od vitalnog značaja u borbi sa ovom bolesti. Prevencija se sprovodi redovnom vakcinacijom mačaka, sprečavanjem lutanja i borbi mačaka (sterilizacija kao najvažnija mera) i kontrolne i higijenske mere u odgajivačnicama mačaka.

Prva vakcina mačićima se daje između 8-10 nedelje života. Druga doza se daje 2-4 nedelje kasnije. Nakon toga neophodna je redovna vakcinacija jedan put godišnje. Treba da se zna da mačke koje su vakcinisane a koje dođu u kontakt sa virusom ponekad budu latentno inficrane ali vakcinacija ih štiti protiv stalne viremije a samim tim i od bolesti koje se ispoljavaju kod mačaka obolelih od FeLV. Takođe treba da se naglasi da ni jedna do sada proizvedena vakcina nije pokazala 100% efikasnost već se efikasnost kreće od 70-90%.

U odgajivačnicama mačaka treba da se sprovode stroge mere karantina i testiranja pre unošenja novih mačaka.



dipl.vet.spec.Nikoleta Kostić-Novak

gore