VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

INFEKTIVNE BOLESTI MAČAKA - KOMPLEKS MAČEĆIH BOLESTI DISAJNIH PUTEVA


Dva glavna uzročnika infekcija disajnih puteva kod mačaka su virusi i to herpes virus-1, takođe poznat i kao virus mačećeg zaraznog rinotraheita i mačeći calici virus. Klinički znaci bolesti koje ova dva virusa izazivaju su jako slični i ne retko ih je nemoguće razlikovati tako da se bolesti koje oni izazivaju zajednički opisuju pod kompleksom mačećih bolesti disajnih puteva. Zajedno sa ova dva uzročnika često se opisuje i infekcija mačaka nevirusnim uzrokvačem bolesti gornjih disajnih puteva očiju mačaka a to je Clamydia psittaci.

Mačići, nevakcinisane mačke, odgajivačnice mačaka kao i domaćinstva sa većim brojem mačaka spadaju u najrizičnije kategorije za infekciju. Infekcija je moguća kako direktnim kontaktom sa obolelom mačkom tako i preko zaraženih posuda za hranu i vodu, preko ljudskih ruku, preko kaveza i transportera za mačke i drugih predmeta ili igračaka sa kojima je obolela mačka došla u kontakt. Calici virus je posebno nezgodan jer je vrlo otporan u spoljašnjoj sredini i njegovo prosečno preživljavanje je 8-10 dana.

Većina mačaka koje se oporave od infekcije gornjih disajnijih puteva postaju latentni nosioci virusa i to mesecima pa i godinama. Takve mačke predstavljaju rezervoar za ove viruse za celu mačeću populaciju i izvor su za izbijanje bolesti. Poseban problem predstavljaju mačke nosioci u vreme kada doje svoje mlade. Laktacija je veliko opterećenje i stres za organizam mačke i ona intenzovno počinje da luči viruse baš u vreme kada mačići počinju da gube pasivan imunitet (5-7 nedelja starosti) i kada postaju veoma osetljivi na infekciju. Bolesti gornjih respiratornih organa se baš zato jako često sreću kod mačića.


KLINIČKI ZNACI

Klinički znaci su mnogo teži kod mačića. Inkubacija je obično kratka i za jedan i za drugi virus i iznosi 1-5 dana. Nekada dolazi do potpunog gubitka apetita kod obolele mačke a ponekad mačka samo slabije i izbirljivije jede. Mačići su manje raspoloženi za igru i postaju izgledom tužni. Može ali i ne mora da dođe do porasta telesne temperature. Simpotom koji većina vlasnika primeti je kijanje i iscedak iz nosa mačke. Ponekad čak vrh nosa obolele mačke postaje ulcerisan. Kod mnogih mačaka javlja se i iscedak iz očiju koji može po izgledu da bude mutan ili gnojav a neke mačke se i sklanjaju od svetla. Kod mladih mačića herpes virus može da ostavi teške i trajne posledice na očima pa čak i potpuni gubitak vida. U ustima bolesne mačke mogućs je pojava ulcera i upala desni pa se kao posledica javlja pojačsno balavljenje. Kao posledica ove bolesti kod nekih mačaka koje su bolest preležale ostaje hronična upala desni. Herpes virus kod gravidnih mačaka može da dovede do abortusa ili ranog i iznenadnog uginuca mačića. Calici virus kod nekih mačaka dovodi do šepanja i degenerativnih promena na zglobovima.


DIJAGNOZA

Dijagnoza mačeće virusne upale gornjih disajnih puteva se postavlja u većini slučajeva na osnovu kliničkih simptoma koje obolela mačka ili mačke pokazuju kao i na osnovu odgovarajuće istorije vakcinacije mačke kao i na osnovu anamneze dobijene od vlasnika. Laboratorijske vrednosti dobijene pregledom krvi i urina obolele mačke su u većini slučajeva u granicama normale osim kada je bolest poprimila teži tok i kada je došlo do sekundarnih bakterijskih infekcija.

Treba samo biti veoma obazir u postavljanju dijagnoze jer mačke obolele od FIV-a ili FeLV (videti prethodne brojeve "Zova") vrlo često imaju u sklopu svoje bolesti i znake hronične infekcije respiratornog trakta.

Postoje i vrlo pouzdane analize kojima se definitivno postavlja dijagnoza i utvrđuje koji virus je prozrokovao bolest. Međutim takve analize se rutinski ne rade i autoru nije poznato da se u našoj zemlji neka laboratorija bavi izolacijom ovih virusa.


TERAPIJA

Virusna bolest mačećih gornjih respiratornih puteva je obično samolimitirajuća i kod većine mačaka traje 5-7 dana. Međutim, kod mačića ili kod starijih i neotpornijih mačaka potrebno je da se primeni odgovarajuća terapija. Kod nekih mačaka bolest može da poprimi vrlo ozbiljan tok pa takve mačke zahtevaju vrlo kompleksan tretman koji sprovodi veterinar.

Vlasnici obavezno treba da čiste oči a posebno nos bolesne mačke. Mački treba da nude ukusnu hranu vrlo jakog mirisa da bi stimulisali mačku da nastavi da normalno uzima hranu. Ako mačka ne želi da sama jede treba je hraniti na silu. Hranjenje na silu često predstavlja pravi problem za vlasnike i mačku ali uz strpljenje i nežan postupak većina vlasnika ipak uspeva da svoju mačku na silu hrani. Najlakše je mački davati hranu u tečnom stanju putem šprica. Špric sa hranom se postavi sa strane u usta mački i sadržaj se lagano istiskuje u usnu duplju pazeći pri tome da glava mački ne bude previše visoko pa da deo hrane uleti u dušnik mački.

Mačka treba da boravi na toplom mestu i koliko je moguće, da miruje, što znači da mačke koje inače izaze napolje treba da se zadrže u kućI. U Kući vazduh treba da se vlaži bilo posudama sa vodom ili mokrim peškirima kojji stoje na grejnim telima, bilo posebnim spravama za raspršivanje čestica vode u vazduh.

Na osnovu pregleda mačke veterinar će da odluči koju će terapiju za obolelu mačku da sprovede i da li je moža potrebno da mačka prima infuziju.

Kao što je u prethodnom tekstu već rečeno veliki je problem što neke mačke postaju stalni nosici virusa a neke ostaju i sa hroničnim zdravstenim posledicama kao što su: hronična upala nosa i sinusa pa takve mačke nazivaju i "hronični kijači", hronični bronhitisi, oštećenja kostiju nosa, hroničan očni iscedak, zapušenje suznih kanalića, "suvo oko" itd.


PREVENTIVA

Najvažnija preventivna mera je vakcinacija mačka. Kod nas postoje polivalentne vakcine za sva tri glavna uzrokovača mačeće respiratorne bolesti. Mačići se prvi put vakcinišu sa oko 9 nedelja starosti. Revakcina se daje posle 3-4 nedelje a zatim se vakcinacija ponavlja jedan put godišnje. Važno je da se naglasi a vakcinacija štiti od pojave klinički manifestovane bolesti ali ne i od infekcije. Vakcinacija ne može da elimiše uzročnike kod hronično inficiranih mačka.

Problem sa unošenjem novih mačaka u domaćinstvo ili odgajvačnice je taj što iako ne pokazuje simptome mačka moče da bude prenosnik bolesti pa čak iako je redovno vakcinisana. Kod dovođenja novih mačka u domsaćinstvo ili odgajivačnicu preporučljivo je da se ta nova mačka vakciniše i drži odvojeno 3 nedelje. Na taj način se odgajivačnica štiti od eventualnih virusa koja mačka nosi ali i nova mačka se štiti od eventualnih virusa koji u samoj odgajivačnici postoje.

Važno je da se mačke drže u dobrim higijensim uslovima, da se ne drži veliki broj mačka na malom prostoru, da su prostorije u kojima mačke borave dobro provetrene, da je vazduh dovoljno vlažan a i da sami vlasnici vode računa i sprovedu sve higijenske mere posle kontakta sa drugim mačkama, posle izložbi mačaka i sl.



dipl.vet.spec.Nikoleta Kostić-Novak

gore