VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

MAČEĆE BOGINJE


Prvi slučaj kravljih boginja kod mačaka je opisan tek 1978 godine a do tada je važilo mišljenje da mačke nisu osetljive na ovaj virus. Sada se zna da je u svetu virus kravljih boginja raspostranjen među mačećom populacijom. Takođe se zna i da mačke ne predstavljaju rezervoar za ovaj virus već već da su to divlji glodari. Virus kravljih boginja je infektivan i za ljude i opisani su slučajevi prenošenja kravljih boginja sa mačaka na ljude. Kod samih krava virus kravljih boginja za razliku od pseudo-kravljih boginja, se retko izoluje.

Mačka se zaražava kada dođe u kontakt sa virusom kravljih boginja, bilo direktnim kontaktom sa drugom obolelom životinjom, bilo preko spoljašnje sredine. Obično se razboljevaju odrasle mačke držane van gradovs i gotvo sve su dobri lovci po rečima njihovih vlasnika. Najveći broj infekcija kod mačka je primećen u jesen verovatno zato što je populacija divljih sisara u ovom periodu godine dosegla maksimum i oni su tada najaktivniji. Virus kravljih boginja je dosta otporan i u eksperimentalnim uslovima na sobnoj temeraturi preživljava i nekoliko godina.


KLINIČKI ZNACI

Najveći broj mačaka obolelih od kravljih boginja bivaju donete na pregled veterinaru zbog raširenih oštećenja kože. Vrlo retko vlasnici obrate pažnju ili primete prve simptome bolesti koji su obično u vidu jedne promene na koži koja može da bude nalik ujednom apcesu ili izgleda kao malo uzdignuće na koži. Vlasnika i ako promenu vidi,pomišlja da je u pitanju mala ujedna rana.

Sekundarna oštećenja na koži se javljaju za nekoliko dana do nekoliko nedelja od kada je prva promena na koži primećena. U početku, sekunadarne promene izgledaju kao neravnomerno raspoređeni čvorići po koži koji se u roku od 3-5 dana pretvarju u čireve koji mogu da budu i do jedan santimetar u prečniku. Kod nekih mačaka moguće je da se pojave i mali plikovi na jeziku i unutrašnjoj strani ušne školjke.

Vrlo brzo se sekundarna oštećenja pretvaraju u kraste i u toku narednih 2-3 nedelje kraste se polako suše i otpadaju ostavljajući iza sebe polja bez dlake. Nova dlaka brzo ponovo narasta i većina mačaka se potpuno oporavi za 6-8 nedelja.

Kod nekih mačaka oštećenja na koži mogu dosta da svrbe pa mačka češanjem usporava i otežava procese zarastanja.

Pored promena na koži znaci koji mogu da se jave su i povišena telesna temperatura bolesne mačke posebno neposredno pre ili za vreme izbijanja sekundarnih promena. Kod manjeg broj mačka javlja se i iscedak iz nosa, konjuktivitis i prolazni proliv, mačke prestaju da jedu i mršave.

Mnogo ređe se dešava da se proces zarastanja rana iskomplikuje i to gotovo uvek kod onih mačaka kod kojih postoji i neko drugo sistemsko oboljenje kako što su: FIP, FIV. FeLV itd. Kada postoje ovi teški sistemski znakovi bolesti prognoza je onda jako loša.


DIJAGNOZA

Istorija bolesti koju vlasnik saopštava veterinaru uz tipičnu sliku primarne lezije kože koja se zatim širi u obliku sekundarnih lezija po čitovom telu, omogućava da veterinar postavi ozbiljnu sumnju na infekciju mačke kravljim boginjama. Da bi se dijagnoza potvrdila potreban je i laboratorijski pregled uzorka skarifikata kože sa obolelog mesta.


TERAPIJA

Ne postoji specifičan tretman kod infekcije kravljim boginjama kod mačaka ali i kod većine mačaka dolazi do spontanog oporavka.

Obolele mačke se obično tretiraju antibioticima da bi se sprečile sekundarne infekcije kože. Eventualno je potrebno da se kožne promene peru blagim rastvorima dezinficijenasa. Kod mačaka koje se intenzivno češu potrebno je da se primene mere za sprečavanje češanja kao što su stavljanje viktorijanskih kragni mačkama ili previjanje mesta koje mačka intenzivno češe.

Ne postoji ni jedna vakcina za kravlje boginje i verevotno skoro neće ni biti napravljena jer se ova bolest ipak relativno ređe javlja.


KRAVLJE BOGINJE KOD LJUDI

U Evropi od prilike polovina dijagnostikovanih slučajeva kravljih boginja kod ljudi je nastao kontaktom ljudi sa zaraženom mačkom. Eventualni kontakt obolelog čoveka sa mačkom uvek treba da bude proveren u slučaju pojave kravljih boginja.

Kod ljudi infekcija kravljim boginjama se obično manifestuje jednim oštećenjem na koži i to obično na rukama ili licu mada oštećenja kože mogu da se pojave i na drugim delovima tela. Kod nekih ljudi virus kravljih boginja može i da dovede do sistemskih znakova kako što su glavobolja, povišena telesna temeratura i mučnina.

Iako su slučajevi prenošenja kravljih boginja sa mačaka na ljude dešavaju ipak su oni dosta retki a pogotovu u slučaju kada ljudi sprovode rutinske higijenske mere na odgovarajući način. Osobe koje dolaze u kontakt sa obolelim mačkama trebalo bi da nose rukavice i ne bi trebalo da dozvole da infektivni materijal dođe u dodir sa očima ili eventualno postojećom ranom na telu čoveka. Deca, starije osobe, osobe koje su bolesne ili koje su pod imunosuprimirajućom terapijom trebalo bi da izbegnu kontakt sa obolelom mačkom u vreme kada je ona infektivna (sve dok sa mačke ne nestanu sve kraste po telu). Ako se ispoštuju ove elementarne higijenske mere rizik za zaražavanje ljudi postaje minimalan i nema razloga za strahovanje.



dipl.vet.spec.Nikoleta Novak

gore