VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

NAJČEŠĆA PITANJA U VETERINARSKOJ AMBULANTI


1. Da li neophodno da se i pas i mačka čiste od crevnih parazita, koliko često i zašto je čIšćenje od parazita uopšte potrebno ako se u stolici ne primećuju paraziti i životinja ne pokazuje nikakve simptome oboljenja?

* Čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita, ili kako se stručno kaže - dehelmintizacija je jako važna mera u zaštiti zdravlja životinja, a još više ljudi. Postoje odre|ene parazitske bolesti koje se mogu preneti sa pasa i mačaka na ljude, kao što je na primer ehinokokoza, a koje su vrlo opasne i mogu da ugroze i život čoveku. I po samu životinju, a posebno po mlade životinje može da bude za život opasno ako su zaražene nekim od crevnih parazita. Zbog tih razloga redovno čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita je neophodno i odgovornost je svakog vlasnika da štiti kako sopstveno zdravlje i zdravlje svoga ljubimca, tako i zdravlje drugih ljudi i životinja.

Čišćenje od crevnih parazita se sprovodi prvi put kod životinja sa 20 dana starosti. Čišćenje mladunaca se ponavlja sa 40 dana njihove starosti. Prilikom oba navedena čišćenja neophodno je sa mladima istovremeno čistiti i majku. U peridu do šest meseci starosti štene ili mače treba čistiti u intervalima od jednog meseca. Posle šest meseci starosti, čIšćenje se ponavlja u intervalima od tri do šest meseci.Čišćenje na svaka tri meseca se preporučuje tamo gde životinja puno vremena provodi sa malom decom, u većim odgaivačnicima, ako pas ili mačka puno vremena provode napolju i dolaze često u kontakt sa drugim psima i mačkama. Ako se pas ili mačka drže u kući i ako je njihov kontakt sa drugim predstavnicima njihove vrste ređi, čišćenje se sprovodi na svakih šest meseci.

Čišćenje ljubimaca od crevnih parazita mora da se vrši iako vlasnik u izmetu životinje crevne parazite ne primećuje. Kod većine odraslih životinja paraziti u crevima životinje borave a da ne izazivuja nikakve simptome, niti u izmetu dolazi od pojave vidljivih tragova njihovog prisustva.Jedini metod kojim crevni paraziti sa sigurnošću mogu da se otkriju je mikroskopski koprološki pregled izmeta životinje.


2. Da li pseća ili mačeća dlaka, ako je čovek proguta, može da dospe u unutrašnje organe čoveka i da izazove oboljenje?

* Postoji raširena priča me|u neobaveštenim ljudima, da dlaka kućnih ljubimaca, ako je čovek proguta, može "da putuje" kroz organizam čoveka i da dovede do različitih bolesti. Opala dlaka je neživa, i ako dospe u sistem za varenje čoveka, organizam će je ili svariti, ili što je verovatnije, izbaciće je sa izmetom u spoljašnju sredinu. Opasnost koja postoji za čoveka, a ima veze sa dlakama psa ili mačke, je mogućnost da na dlaci psa ili mačke postoje jaja nekog od crevnih parazita koja će zajedno sa dlakom biti uneta u ljudski organizam. Redevno čišćenje od glista (dehelmintizacija) pasa i mačaka je najvažnija mera zaštite zdravlja ljudi od moguće zaraze nekom od parazitskih bolesti. Mera zaštite zdravlja ljudi je i davanje psima i mačkama higijensko ispravnog mesa, a nikako mesa ili još gore iznuturica koje na sebi imaju vidljive promene i nisu termički obra|ene tj. dobro skuvane ili ispečene.


3. Zbog čega je potrebno da se štenci i mačići čiste od crevnih parazita kada oni ne izlaze nikuda van legla i u stolici im se ne vide paraziti?

* Bez obzira na to što štenci i mačići u prva dva meseca života ne napuštaju leglo, i ne dolaze u kontakt sa drugim životinjama, oni najčešće jesu zaražnim crevnim parazitima i zato je neophodno da se prvo čišćenje mladih životinja obavi već sa 20 dana njihove starosti. Štenci i mačići bivaju zaraženi infektivnim oblicima crevnih parazita preko krvotoka majke il kroz posteljicu (transplacentarno), tako da oni i pre nego što dospeju na svet u sebi nose crevne parazite. Obično je potrebno oko 20 dana da se iz razvojnih oblika crevnih parazita razviju crevni paraziti na koje deluju sredstva za čišćenje i zato se i prvo čišćenje preporučuje sa 20 dana starosti maldunaca. Istovremono sa mladima obavezno mora da se čisti i majka, jer majka jede izmet svojih mladih, tako da ako se ne čisti i majka, krug infestacije crevnim parazitima se ponovo zatvara. Čišćenje mladih i majke se ponavlja za 20 dana od prvog čišćenja tj. sa 40 dana starosti mladih, jer je oko 20 dana potrebno da se iz razvojnih oblika crevnih parazita na koje sredstva protiv crevnih parazita ne deluju, razviju oblici crevnih parazita na koje sredstva za čišćenje deleju.


4. Da li treba da čistim od glista gravidnu kuju ili mačku i kada?

* Većine sredstava koje se koriste za čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita ne preporučuju se za upotrebu kod gravidnih životinja zbog mogućih štetnih dejstava na razvoj plodova. Sredstva za čišćenje od crevnih parazita mogu toksično da deluju na unutrašnje organe plodova, a naročito na jetru i bubrege. Upotreba određenih preparata za čišćenje od crevnih parazita dozvoljena je kod gravidnih životinja ali samo uz strog nadzor veterinara i ako veterinar proceni da je čišćenje neophodno. Najbolje bi bilo kuju očistiti pre parenja, a sledeće čišćenje od glista treba ponoviti sa 20 dana starosti štenaca.


5. Čuli smo da postoje "srčani crvi" Da li je to istina i da li redovno čišćenje pasa od parazita deluje i na te "srčane crve"

* "Srčani crvi" ili kako se bolest stručno naziva Dirofilarioza je parazitarna bolest. To je bolest koja se najviše opisuje u Americi, ali se sve češće javlja i u Evropi. Komarci su glavni prenosioci ove bolesti. Uzročnik ovoga oboljenja je parazit, mikrofilarija Dirofilaria immitis. Parazit mikrofilarija kojji se nalazi u organizmu komarca, prilikom ujeda komarca biva prenet na psa. Larve mikrofilarije migriraju kroz organizam psa sledećih sto dana.Mladi odrasli paraziti dospevaju u cirkulaciju domaćina. Mikrofilarije se umnožavaju u organizmu psa i počinju da se gomilaju u desnoj srčanoj komori domaćina. I kod mačaka je moguća infestacija ovim parazitom ali se za sada javlja re|e nego kod pasa. Predpostavlja se da su mačke po prirodi otpornije na infestaciju ovim parazitima jer se kod inficiranih mačaka u organizmu pronalazi znatno manji broj odraslih parazita nego kod pasa.

"Srčani crvi" mogu dosta dugo da parazitiraju u organizmu psa a da ne dovode ni do kakvih simptoma. Prvi znaci koji se kod obolelog psa javljaju su kašalj, otežano disanje, zamaranje, pas teško podnosi svaku fizičku aktivnost. Vrlo često dolazi i do porasta telesne temperature. Ako se bolest pravilno ne dijagnostikuje i ne leči, pas posle perioda bolovanja uginjava.

Dijagnoza ovoga oboljenja zahteva čitav niz pregleda obolele životinje koji uključuju fizički preged, rentgenološki pregled, pregled uzoraka krvi i imunološke testove. Na žalost, dijagnoza ovoga oboljenja često biva postavljena tek prilikom obdukcije životinje.

Postoje protokoli lečenja i preparati koji se koriste u terapiji ovoga oboljenja, neki od njih su na bazi arsenika. Baš zbog toga, terapiju mora strogo da sprovodi veterinar koji je upoznat sa prirodom ove bolesti i njenom terapijom.

U područijima gde se ova bolest često javlja preporučuje se preventivno davanje sredstava koja deluju na ove parazite na svakih šest meseci. U našoj zemlji nije još uvek dobro proučena rasprostranjenost ove bolesti tako da se opšta profilaksa pasa za dirofilariozu ne vrši.



Nikoleta Novak, veterinar specijalista

gore