VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

KASTRACIJA PASA I MAČORA


Kastracija mužjaka, kao i sterilizacija ženki, izaziva niz dilema i pitanja vlasnika. Mnogi vlasnici ni ne znaju zbog čega je kastracija mužajaka nekada indikovana, kada treba da se izvrši i kako deluje na ponašanje i karakter životinje.


Šta je kastracija?

Pod kastracijom se podrazumeva hirurško otklanjanje oba testisa u opštoj anesteziji. Pogrešno je sterilizaciju ženke nazivati "kastracijom ženke" jer se termin "kastrirati" odnosi samo na uklanjanje testisa.


Indikacije za kastraciju

Najbitiniji aspekt kastracije je preventiva i terapija određenih bolesti koje se javljaju kod muškiih životinja.

Kastracija je visoko indikovana kod pasa i mačora kojima se do uzrasta od šest meseci do godinu dana oba testisa ne nalaze u skrotumu. Takve životinje se nazivaju kriptorhidi. Postoje abdominalni, ingvinalni i preskrotalni kriptorhidi. Abdominalni kriptorhidi su one životinje kod kojih je jedan ili oba testisa ostao u trbušnoj duplji. Ingvinalni kriptorhidi su one životinje kod kojih je jedan ili oba testisa zaostao u ingvinalnom kanalu. Kod preskrotalnih kriptorhida jedan ili oba testisa nalaze se neposredno pre skrotalne kese. Bilo da je koji tip kriptorhizma u pitanju, poželjno je da se ovakvi mužjaci kastriraju. Prvi i najvažniji razlog je sklonost testisa koji se ne nalaze na svom prirodnom mestu da vremenom maligno proliferiše tj. da se u njemu ili na njemu stvori tumor. Takođe može da dođe do rotacije testisa koji nije na svome mestu, a posebno onoga koji je zaostao u trbušnoj duplji. Zbog rotacije testisa oko svoje ose, dolazi do pritiska na krvne sudove testisa i testis otiče. Ovako uvećan testis vrši pritisak na organe unutar trbušne duplje i može da ugrozi život životinje.

Kastracija je indikovana i kod oboljenja prostate. Na primer kod hronične upale prostate, uvećanja prostate ili kod pojave tumora i cista na prostati.

Logično, kastracija je indikovana i kod oboljenja koja se javljaju na testisima, na primer kod tumora testisa.

Kastracija se vrši i u cilju sprečavanja recidiva određenih oboljenja kao što su na primer hepatoidni adenomi (vrsta tumora koji se javljaju oko anusa) ili perinealna hernija (vrsta kile).

Kastracija se takođe vrši i u cilju sprečavanja lutanja, teritorijalnih borbi i teritorijanog obležavanja.

Mužjaci, posebno oni koji često beže i nekontrolisano se pare kao i lutalice su izvor polno prenosivih bolesti. Kod pasa je najčešća polna zaraza TVT (transmisioni veneralni tumor - vrsta tumora koji se prenosi polnim putem). Parenjem se mogu preneti i mnoge druge infekcije i kod pasa i kod mačaka. Kod mačaka veliku opasnost predstavlja širenje infekcije FIV-a putem ujednih rana (FIV je virusna, fatalna infekcija, vrlo slična HIV-u ljudi)

Mačori su uzrazito skloni teritorijalnom obeležavanju koje može da bude vrlo neprijatno po vlasnike. I mačori koji uopšte ne izlaze iz stanova urinom markiraju prostor u kome borave kao i nove stvari koje se tu pojave.

Mnoge muške životinje beže od kuće zbog nagona za parenjem i vraćaju se sa teškim telesnim povredama što od drugih životinja, što od autombila, a što i od ljudi. Neki mužjaci se nikada i ne vrate sa svojih lutanja.

Kastracijom se svi ovi problemi preveniraju ili rešavaju. Mačore koji su FIV pozitivni treba kastrirati bez ikakvog odlaganja jer su velika opasnost za mačeću populaciju.

Kastracija se vrši i u cilju kontrole populacije pasa i mačaka. Vlasnici koji imaju životinje različitih polova iste vrste, u sezoni parenja imaju velike probleme da bi sprečili neželjeno parenje. Pse i mačore lutalice je daleko humanije kastrirati nego dozvoliti da stvaraju novu generaciju nezbrinutih životinja.


Uticaj kastracije na ponašanje životinje

Kastracija je operativni zahvat koji mužjaci uglavnom lako podnose i od koga se brzo oporavljaju. Kastracija ne menja karakter i radne osobine životinje. Kao i kada je sterilizacija ženki u pitanju, jedini problem koji može da se javi je gojaznost. Metabolizam kastrirane životinje je nešto sporiji zbog nedostatka polnih hormana. Međutim ako vlasnik kontrolisano hrani svoga ljubimca prema savetima koje je dobio od veterinara, mužjak se neće ni malo ugojiti. U rukama je vlasnika da težinu životinje drži pod kontrolom.

Kastirani psi lutalice nisu učesnici takozvanih "psećih svadbi" koje jako plaše i iritiraju građane. Kastrirani mužjaci su vezaniji za određenu teritoriju i vrlo retko dolaze u sukob sa drugim pripadnicima svoje vrste.

Mačori prestaju sa markiranjem teritorije urinom za nekoliko nedelja od kastracije. Kastraciju nikako ne treba odlagati niti dugo na nju čekati kod mačora koji ispoljavaju agresivno ponašanje prema vlasnicima. U početku, agresivno ponašanje je u najvećem broju slučajeva izazvano potrebom mačora za parenjem i teritorijalnom dominacijom. Međutim, ako se kastracija predugo odlaže, može da se stvori promenjen modul ponašanja i loša navika koju onda kastracija ne može da reši.


Naša preporuka

Mužjaci kod kojih se u skrotalnu vreću nije spustio jedan ili oba testisa, treba kastrirati. Obavezno treba ukloniti oba testisa bez obzira na njihovu lokaciju.

Treba kastrirati mužjake sa oboljenjima prostate ili oboljenjima samih testisa.

Kastraciju treba izvršiti u cilju preventive oboljenja na čiji razvoj imaju uticaja muški polni hormoni (hepatoidni adenomi, perinealna hernija itd.)

Mačore obolele od FIV-a treba obavezno kastrirati. Potrebno je kastrirati i životinje obolele od nekih hroničnih, polno prenosivih bolesti kao što je na primer bruceloza.

Mačore koje vlasnici ne misle da pare treba kastrirati što pre da bi se sprečilo markiranje urinom kao i pojava agresivnosti.




Nikoleta Novak, BVSc MRCVS spec.hirurg

gore