VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

PROBLEMI SA "ŽLEZDOM"


Svako ko u našoj zemlji ima psa čuo je, ako ne i iskusio, da psi imaju problema sa "žlezdom". Šta je i gde je ta žlezda i kakve ona probleme izaziva? Analne žlezde ( a ne "paraanalne žlezde" kako se često pogrešno nazivaju) su parni organi smešteni sa obe strame anusa. Njihovi izvodni kanali završavaju u anusu. Proizvod ovih kesica je žučkasto-sivkast ili kremast sadržaj koji prilikom normalne defekacije (izbacivanje stolice) biva istisnut i sa fecesom izbačen u spoljašnju sredinu. Ponekad su psi u stanju da kada se uplaše istisnu sadržaj iz analnih kesica kontrakcijom mišiča analnog sfinktera.

Psi relativno često imaju problema sa ovim žlezdama za razliku od mačaka kod kojih analne žlezde oboljevaju jako retko. Kada se kaže da psi probleme imaju relativno često, to po svedskoj literaturi znači da od ovakvih tegoba pati oko 15% pseče populacije. Važno je znati koji su simptomi oboljenja analnih žlezda jer je potpuno pogrešno svakom psu koji se češe prvo isprazniti žlezde. Cifra od 15% ukazuje da je na našim prostorima ovaj problem predimenzionisan i da u mnogim slučajevima žlezdu nije potrebno prazniti.

Bolesti koje afektuju analne žlezde su: zapušenje izvodnih kanaliča žlezdi (impactio), upala žlezdi (sacculitis), apces žlezdi i tumori.

Zapaljenska oboljenja analne žlezde gotovo da su uvek povezana sa određenim stepenom blokade izvodnog kanaliča. U takvim slučajevima sekret se nakuplja u kesicama i postoji mogučnost za razvoj sekundarnih bakterijskih infekcija. Male rase pasa su sklonije ovom problemu jer produkuju više sekreta a izvodni kanliči su relativno mali. Predisponirajuči faktori su i promene u tonusu mišiča anusa i meka stolica.


Klinički znaci

Znaci koje pokazuje životinja obolela ili od impakcije ili od upale ili od apcesa analnih žlezdi su vrlo slični. Pas grize i liže predeo korena repa, češe zadnji deo tela ili se "vozi" na zadnjici. Ponekada je psu neugodno da sedi. U slučajevima kada je upala žlezde jaka i defekacija psu može da bude otežana i bolna. Ako je zapaljenje analnih žlezda hronično i ako je izvodni kanalič blokiran koža koja prekriva analnu žlezdu postaje otečena, zacrvenjena, upaljena i bolna. Ovo se obično dešava malo pre nego što dođe do otvaranja apcesa analnih vrečica. Ako postoji kanal sa leve ili desne strane anusa iz koga se cedi gnojan sadržaj, gotovo da je sigurno u pitanju ruptuirani apces analne žlezde.

Kada je u pitanju tumor analnih vrečica, znaci mogu da budu sledeči: jak bol i otok u perianalnoj regiji kao i otežana i bolna defekacija. Međutim, vrlo često pas ne pokazuje nikakve simptome i tumor može da bude slučajan nalaz priikom veterinarskog pregleda ili tumor izazove neke druge zdravstvene probleme koji veterinaru mogu da pobude sumnju na oboljenje analnih žlezdi.


Dijagnoza

Veterinar dijagnozu postavlja na osnovu navedenih simptoma i na osnovu pregleda životinje. Kada je u pitanju upala analnih vrečica, pas se često opire pregledu perianalne regije jer mu je pregled bola. Ponekad je čak potrebno i sedirati psa da bi pregled i bio moguč. Kada veterinar rektalno isprazni vrečicu, kada je upala u pitanju, sadržaj koji izađe obično je žučkasto-smeđe boje a nije retko ni prisustvo krvi. Kada je u pitanju impakcija kanaliča, dešava se da nije moguče isprazniti vrečicu pritiskom iako je ona puna. Kada veterinar uspe da isprazni sadržaj on je često tamnosmeđe boje, pastozan ili gotovo suv.Apces analnih kesica je uglavnom pračen visokom temperaturom a drenažni kanal je jasno vidljiv na površini kože.

Kada je u pitanju sumnja na tumor, ona jedino definitivno može da se potvrdi biopsijom mada i pregled određenih parametara krvi može da da važne smernice u dijagnostici.


Terapija

Kod impakcije žlezde važno je njen sadržaj istisnuti u anus. Ponekad je to moguče i rektalnim pritiskom ali ako je sadržaj jako gust i suv, neophodno je izvršiti ispiranje kesica. Pražnjenje kesica je često neophodno ponavljati jedan put nedeljno tokom nekoliko nedelja dok se problem ne reguliše.

Kada je u pitanju zapaljenje, zbog izrazito prisutnog bola u večini slučajeva neophodno je psa sedirati. Po sedaciji kesice se prazne, ispiraju a psu se prepisuje antibiotski tretman u trajanju od oko dve nedelje.

Za sanaciju apcesa analne žlezde takođe je potrebno anestezirati psa i zatim apces otvoriti. Ako je apces sam ruptuirao važno ga je detaljno ispirati u narednih nekoliko dana. Antibiotski tretman je neophodan.

Hirurško odstranjivanje analnih kesica treba jedino razmatrati u slučaju tumora ili kada apcediranje analnih kesica predstavlja hroničan problem. Sa hirurškim tretmanom ne treba žuriti jer postoji rizik da pas posle ove intervencije otežano kontroliše defekaciju. Ovo posebno može da bude problem kod starijih pasa gde je tonus analnog mišiča sfinktera več prirodno oslabljen.


Saveti
  • Kada se pas češe, treba razmisliti o svim mogučim uzrocima svraba. Generalizovano češanje ili češanje drugih delova tela sem analne regije i repa gotovo u svim slučajevima nema nikakve veze sa analnim žlezdama.
  • Često i bespotrebno pražnjenje analnih kesica može da dovede do njihove iritacije i upale.
  • Za regulaciju pražnjenja sadržaja analnih kesica važna je redovna i normalna stolica. Regulacijom konzistencije stolice često se reši i problem pražnjenja analnih žlezdi.
  • Operativno odstranjivanje analnih kesica treba vršiti jedino kada je to stvarno indikovano zbog mogučih komplikacija






gore