VETERINARSKA KLINIKA
O NAMA
POSLOVANJE
USLUGE
SAZNAJTE VIŠE
KONTAKT
 

ZOONOZE – DERMATOFITOZE


Dermatofitoze spadaju u gljivične zoonoze i kod malih životinja uglavnom se pojavljuju one iz familija Microsporum i Trichophyton. Najčešći uzročnik dermatofitoze kod malih životinja je M. canis. Dermatofitoze se takođe javljaju i kod velikih domaćih životinja, naročito kod intenzivno držane teladi.


Putevi prenošenja

Dermatofitoze se prenose kontaktom sa inficiranim dlakama ili kožom ili putem gljivičnih elemenata koji se nalaze u spoljašnjoj sredini, naprimer na četkama, češljevima, mašinicama za šišanje, transportnim kavezima, smeštajnom prostoru i svim drugim predmetima koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelom životinjom. Ovim putevima infekcija se prenosi sa životinje na životinju ali i na čoveka. Oko 50% ljudi koji dođu u kontakt sa inficiranom životinjom, bilo da ona pokazuje kliničke simptome bolesti ili je asimptomatična, biva inficirano.


Klinički znaci

Psi

Kod pasa infekcija je najčeće lokalna i mesta na kojima se uglavnom pojavljuje su njuška, ušne školjke, šape i rep. Dermatofitoza je oboljenje koje pretežno afektuje mlade jedinke (one ispod 1 godine starosti) sa izuzetkom silvatične forme (prenose je divlje životinje) od koje češće oboljevaju odrasle jedinke. Generalizovana forma dermatofitoze se javlja kod onih životinja koje istovremeno boluju od bolesti koje jako smanjuju imuni odgovor, naprimer kancer, Kušingova bolest isl.

Lezije na koži koje dermatofitoza izaziva mogu da budu u vidu klasičnih prstenastih područja bez dlake, uz perutanje kože, kraste i pojavu folikula na koži. Međutim jako je česta pojava i ne tako tipičnih promena na koži pa se mora jako voditi računa da se dermatofitoza ne isključi kao potencijalna diferencijalna dijagnoza. Svrab se ne javlja često kod obolelih pasa ili je u vrlo blagom obliku. U ređim slučajevima svrab je izražen pa klinička slika liči na ektoparazitozu ili atopiju.


Mačke

Najčešće se javlja u vidu jednog ili više kružnih područja ili područja nepravilnog oblika u kome dolazi do opadanja dlake sa ili bez perutanja. Dlaka u tim područjma je krta i lomljiva. Opadanje dlake može da bude jako prošireno sa vrlo malo znakova zapaljenja na koži. Ređe se javljaju oblici dermatofitoze sa manifestovanim svrabom, papulama i krastama po koži, promenama na bradi mačke, promenama na noktima, a kod persijskih mačaka mogu da se pojave i potkožne čvoraste promene. Lokalizovana forma dermatofiotoze mačaka se najčešće javlja na glavi, ušnim školjkama i šapama. Mačke mogu i da budu asimptomatični nosioci infekcije. Kao i kod pasa, češće oboljevaju mlade jedinke, osim silvatične forme od koje više oboljevaju starije. Dugodlake rase mačaka, posebno persijske mačke su jako sklone infekciji.


Ljudi

Deca, stariji ljudi kao i ljudi kod kojih je narušen imuni sistem naročito su skloni infekciji mada i zdravi, odrasli ljudi mogu da budu afektovani. Bolest se manifestuje kožnim promenama i to najčešće na onim delovima kože koji nisu prekriveni odećom. Promene na koži su prstenastog oblika. U centru kruga je koža na izgled normalna dok periferiju čini crveni, izdignuti rub kože kružnog oblika. Krug se lagano širi i postaje sve veći i veći. Obično je prisutan i blagi svrab. Infekcija može bilo indirektnim ili direktnim kontaktom da se prenese sa jedne osobe na drugu ili na drugi deo tela.


Dijagnoza

Dijagnozu dermatofitoze postavlja veterinar odnosno lekar - dermatolog na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda "Woodovom" lampom, mikroskopskim pregledom uzetih uzoraka kao i na osnovu nalaza gljivične kulture. Veliki značaj u širenju bolesti imaju životinje koje su asimptomatični nosioci oboljenja. Ovo posebno predstavlja problem u odgajivačnicama mačaka ili u domaćinstvima sa velikim brojem mačaka. Psi su mnogo ređe asimptomatični nosioci oboljenja. Kada se dermatofitoza pojavi u nekom domaćinstvu sa većim brojem životinja potrebno je da se sve životinje testiraju na dermatofitozu i da se tretiraju i asimptomatični nosioci jer oni mogu da budu stalni rezervoari infekcije.


Terapija

Iako dermatofitoza pasa i kratkodlakih mačaka često spontano prođe u okviru 4 mesaca, zbog zoonotskog aspekta bolesti potrebno je tretirati sve afektovane životinje. Važno je da se naglasi da silvatična forma bolesti ne prolazi spontano i zahteva agresivan tretman. Potrebno je da se ošiša dlaka široko oko promenjenih mesta na koži a dugodlake životinje treba kompletno ošišati da bi tretman mogao da bude efikasan. Veterinar će na osnovu svoje procene odučiti koju vrstu tretmana je najbolje primeniti, da li je dovoljan samo lokalni ili se treba primeniti i sistemski tretman. Tretiraju se sve životinje koje su u kontaktu sa obolelom životinjom kao i prostor u kome životinje borave i predmeti sa kojima životinje dolaze u kontakt. Važno je da se u tretmanu bude uporan i da se slede sve instrukcije veterinara. Tretman se obično primenjuje oko 2 nedelje po prestanku kliničkih simptoma.


Preventiva

Dermatofitoza predstavlja veliku opasnost za odgajivačnice dugodlakih mačaka i jako je važno da odgajivači preduzmu sve preventivne mere kada uvode novu mačku u odgajivačnicu. Kod pojave dermatofitoze u odgajivačnici mačaka veterinarska pomoć je neophodna da bi se zaraza iskorenila.

Ovom prilikom osvrnućemo se samo na prevetivu prenošenje dermatofitoze sa životinja na ljude.
  • Prilikom uzimanja kućnog ljubimca, naročito mačeta, poželjno je odmah ga odneti na veterinarski pregled, kako zbog dermatofitoze tako i zbog drugih mogućih zoonoza.

  • Objasniti deci neohodne higijenske mere koje treba da preduzmu prilikom igranja sa kućnim ljubimcem, tuđim kućnim ljubimcem ili lutalicom, kao i posle igre (da ne dodiruju svoje lice a da su prethodno dodirivali mače, da se ne maze sa životinjom lice uz njušku, da temeljno peru ruke posle igre sa životinjom itd.)

  • Osobe sa oslabljenim imunim sistemom ne bi trebalo da uzimaju kućnog ljubimca a naročito mačku, a da prethodno nije testirana na dermatofitozu.

  • Kod sumnjivih promena na koži nekog od ukućana obavezno otići na pregled kod dermatologa, a ljubimca odvesti veterinaru.

  • U slučaju pojave dermatofitoze bilo kod životinja ili kod ljudi obavezno se pridržavati svih mera koje prepiše lekar ili veterinar i nikako ne prekidati terapiju bez konsultacije sa lekarom odnosno veterinarom.

  • Uvek se tretiraju sve životinje u domaćinstvu kada je jedna dijagnostikovana pozitivno na dermatofitozu.

  • Kada čovek oboli od dermatofitoze a da se zarazio od neke druge životinje a ne od svog kućnog ljubimca, opet je neophodno da se i kućni ljubimac preventivno tretira jer je vlasnik mogao njega da zarazi pa da ljubimac postane rezervoar oboljenja.
Nikoleta Kostić-Novak, BVSc MRCVS






gore