STARIJI PACIJENTI

Ljubimci žive zdravije i duže živote. Prosečan vek pasa i mačaka u poslednjih trideset godina se udvostručio. Velik broj starijih ljubimaca u našoj praksi donosi pred nas izazov u načinu na koji brinemo o njima. Važno je da našim starijim pacijentima obezbedimo optimalnu negu kako bi živeli duže i zdravije.

Male rase pasa (ispod 10 kg telesne mase) se smatraju gerijatrijskim slučajevima između 9 i 13 godina.

Srednje velike rase pasa (10-20 kg) se smatraju gerijatrijskim pacijentima između 9 i 11 godina, dok su velike rase pasa (20-50 kg) u ovoj kategoriji između 7 i 10 godina starosti.

Kada pas napuni 7 godina starosti, preporučujemo da se uključi u senior program koji obuhvata detaljne kliničke pretrage i dijagnostičke procedure.

Stariji psi su pod većim rizikom da razviju određena oboljenja i zato se preporučuje da se pregledaju minimum dva puta godišnje. Ovi pregledi obuhvataju detaljan klinički pregled, analizu krvi, merenje krvnog pritiska, rendgenski i ultrazvučni pregled.

Mnoge bolesti se ispoljavaju kliničkim simptomima tek kada značajno uznapreduju.

Ovako uznapredovale bolesti su znatno teže za tretman i imaju bolju prognozu ukoliko se otkriju pravovremeno. Rano dijagnostikovanje oboljenja poput bubrežnih bolesti, oboljenja štitne žlezde ili srčanih bolesti omogućava nam da započnemo adekvatan tretman koji produžuje životni vek naših pacijenata.

Neki sindromi i bolesti, za koje se ranije smatralo da se ne mogu tretirati, a pojavljuju se u starijem dobu, danas se tretiraju sasvim uspešno adekvatnom terapijom. Suština je u ranom prepoznavanju karakterističnih simptoma koji mogu da pomognu vlasnicima i veterinaru da postave tačnu dijagnozu i preporuče uspešnu terapiju.

ISHRANA STARIJIH LJUBIMACA

Preporučujemo upotrebu gotove komercijalne hrane premium ili super premium kvaliteta sa oznakom senior, aged ili mature.

Pored gotove hrane, starijim životinjama je često neophodno dodavati i suplemente. To su dodaci hrani koji mogu da se koriste i kao pomoćna lekovita sredstva.

Najčešće su to glukozamin (pomaže kod artritičnih zglobova), omega 3 masne kiseline (imaju protiv antiinflamatornu ulogu), kao i vitamin C i vitamin E (prirodni antioksidanti koji se smatraju značajnim u prevenciji kancera).

U našoj klinici imamo proizvode renomiranih veterinarskih proizvođača. Svi preparati su klinički ispitani i dokazani u dejstvu na relevantnim kliničkim studijama.

POREMEĆAJI U UZIMANJU TEČNOSTI

Svaki vlasnik kućnog ljubimca treba da prepozna kada njegov ljubimac pije više tečnosti nego što je to uobičajeno.

Prekomerno pijenje može biti prvi indikator kod dijabetesa (šećerne bolesti), disbalansa hormona nadbubrežne žlezde, problema sa bubrezima, gnojnog zapaljenja materice, kao i nekih neželjenih efekata prilikom upotrebe lekova.

Neophodna je što hitnija konsultacija i pregled kod veterinara.

ORALNA HIGIJENA

Važan segment u nezi starijih ljubimaca je higijena usne duplje. Važno je navići psa na pregled zuba i desni. Kamenac (žuti mineralizovani depozit na zubima) sastoji se od bakterija, ostataka hrane i minerala. Prilikom žvakanja bakterije se oslobađaju u cirkulaciju, raznose krvlju po organizmu i mogu izazvati infekciju bilo kog organa. Loš zadah, smanjen apetit, neprijatnost pri dodirivanju lica i njuške, ispadanje hrane iz usta, odbijanje suve hrane, crvene ili krvave desni, stvaranje kamenca karakterišu periodontalno oboljenje.

Periodontalna bolest je bolna za vašeg ljubimca i treba da se obratite veterinaru.

Većina vlasnika se boji stomatologije zbog primene opšte anestezije. Iako je uvođenje pacijenta u opštu anesteziju ozbiljna procedura, važno je shvatiti da se u toj oblasti napredovalo kako u opremi za monitoring, tako i u anestetičkim lekovima koji se koriste tokom intervencije. Uz odgovarajući monitoring i preoperativni pregled rizik za vašeg ljubimca je znatno smanjen.

IZRASLINE

Prilikom igre i maženja psa, vlasnici mogu napipati čvoriće u koži. Bilo bi poželjno da se sve takve promene označe, kako bi prilikom posete veterinaru mogli da ih pokažu.

Osim nekoliko izuzetaka, ne postoji pouzdan način da se odredi kom tipu pripadaju promene bez uzorkovanja (biopsijom ili biopsijom tankom iglom).

Za svaku izraslinu koju uočite treba se obratiti veterinaru.

OSTEOARTRITIS

Ovo je degenerativno oboljenje zglobova koje je dosta često kod starijih pasa. Kod svih zglobova vremenom dolazi do određenih patoloških promena.

Vaš ljubimac usled bola može da izbegava fizičku aktivnost, što dovodi do smanjenja mišićne mase koja pruža podršku promenjenim zglobovima. To dodatno dovodi ka pogoršanju promena. Ako se po tom pitanju ništa ne preduzme, pas će postati izuzetno slab, ukočen i otežano će se kretati.

Sa obzirom na to da je oboljenje progresivno, poželjno je obratiti se veterinaru prilikom pojave prvih simptoma. Hiruške intervencije, antiinflamatorni lekovi, dodaci za jačanje zglobova i fizikalna terapija usporavaju progresiju ovih bolesti.

PROMENE U PONAŠANJU

Sa starenjem se mogu javiti i promene u ponašanju.

Važno je ne pripisati ih samo senilnosti. Sindrom koji se naziva kognitivni poremećaj pasa se karakteriše smanjenom socijalnom interakcijom, poremećajima spavanja (bilo da spava više ili da se budi usred noći), zbunjenošću i ponekad odsutnošću.

Kod ovog poremećaja još dolazi do smanjene reakcije na vlasnika, gubitka kućnog treninga, dezorijentacije, neobjašnjivih promena u navikama.

Ovde je navedena lista još nekih od bolesti koje se često sreću kod starijih pacijenata. Nažalost, mnogi vlasnici ljubimaca pripisuju ove promene samo starenju i takvi pacijenti nisu pravovremeno tretirani.

ČESTE BOLESTI KOD STARIJIH LJUBIMACA

Srčane bolesti

Kašalj, kratak dah, zamor, gubitak težine, ubrzano ili plitko disanje, gubitak svesti.

Bolesti bubrega ili jetre

Povećana žeđ i/ili uriniranje, čudan zadah iz usta, gubitak težine, retka dlaka lošeg kvaliteta, žućkasto prebojavanje konjunktiva, ušiju desni i kože, često povraćanje i/ili dijareja.

Tumori

Novi čvorići, izrasline koje brzo rastu, tamnija mesta na koži, neobjašnjiv gubitak težine, zamor, blede desni, povraćanje, dijareja, otoci, šepanje ili neobjašnjiv bol, otečen ili uvećan abdomen, promene u ponašanju, uvećani limfni čvorovi.

Hipertireoidizam – prekomerna funkcija štitne žlezde

Često se javlja kod starijih mačaka, gubitak težine bez obzira na normalan apetit, zapušten izgled, povraćanje, dijareja, povećana vokalizacija.

Hipotireoidizam – preslaba funkcija štitne žlezde

Češće se javlja kod pasa. Karakteriše se gojaznošću, hroničnim upalama ušiju i kože, gubitkom dlake. Ženke su sklonije hipotireoidizmu od mužjaka.

Kušingova bolest – pojačana funkcija nadbubrežne žlezde

Povećana žeđi/ili uriniranje, promene u spavanju, hronične infekcije kože, gubitak dlake, bačvast stomak.

Dijabetis melitus – šećerna bolest

Povećana žeđ i uriniranje, gubitak težine, povećan apetit, povraćanje, dijareja, loš kvalitet krzna.

Katarakta i glaukom

Oslabljen vid, sivkasto ili plavičasto prebojavanje očiju, trljanje glave o predmete ili češanje šapom, crvene ili upaljene oči, izbuljene ili otečene oči.

Za sve ove bolesti važno je imati detaljnu medicinsku istoriju starijeg pacijenta, jer bez toga možemo prevideti početne znake bolesti koje se mogu lečiti.

Većinu ovih bolesti je teško dijagnostikovati i zato preporučujemo redovne preglede i konsultacije sa Vašim veterinarom.

SPECIJALNE POTREBE STARIJIH MAČAKA

Promene koje su u vezi sa starenjem javljaju se kod mačaka između sedme i desete godine života, a kod nekih i kasnije.

Mačka od godinu dana bi se mogla porediti sa šesnaestogodišnjim detetom, a mačka od dve godine sa dvadesetjednogodišnjakom.

Mačka starosti deset godina odgovarala bi osobi od 53 godine.

Starenje nije bolest

Starenje je fiziološki proces. Mada veliki broj fizičkih promena prati starost, godine same po sebi nisu bolest. Većina promena koje se javljaju kod starijih mačaka se ne mogu ukloniti, ali se mogu držati pod kontrolom.

Način da vašoj mački obezbedite dug i što zdraviji život je da prepoznate i smanjite faktore koji mogu uticati negativno na zdravlje, da otkrijete bolest u samom početku i na taj način da se odloži progresija bolesti.

Šta se dešava sa mačkom tokom starenja?

Starenje je proces koji je praćen različitim fizičkim promenama, kao i promenama u ponašanju. Imunitet starijih mačaka je slabiji i manje sposoban da se odbrani od infektivnih agenasa.

Hronične bolesti koji su povezane sa starošću dodatno narušavaju odbrambenu sposobnost organizma.

Slabije konzumiranje vode kod starijih mačaka i posledična dehidratacija takođe dodatno utiče negativno na imunitet i cirkulaciju.

Koža starijih mačaka je tanja i manje elastična, slabije je prokrvljena i sklonija infekcijama.

Starije mačke slabije održavaju higijenu krzna što može dovesti do ućebanosti dlake, neprijatnog mirisa i infekcije.
Kandže starijih se slabije troše, tanke su i listaju se.

I kod mačaka se kao i kod ljudi javljaju promene koje se mogu opisati kao senilnost. Simptomi su: pojačana vokalizacija, dezorijentisanost i izbegavanje socijalne interakcije.

Gubitak sluha je čest kod starijih mačaka.

Starenje je takođe praćeno promenama na očima. Blaga zamućenost sočiva i narezuckani izgled zenice su česte promene kod starijih mačaka, ali nijedna od njih ne umanjuje vid u značajnoj meri. Međutim, neke druge bolesti, a naročito one koje su udružene sa povećanim krvnim pritiskom, mogu značajno da oštete vid.

Dentalni problemi su veoma česti kod starijih mačaka i mogu smetati uzimanju hrane i uzrokovati značajan bol.

Iako različite bolesti mogu dovesti do smanjenog uzimanja hrane, kod starijih zdravih mačaka gubitak čula mirisa može biti uzrok gubitka interesa za hranu.

Mačiji bubrezi sa starenjem podležu raznim promenama koje mogu da dovedu do smanjene funkcije. Bubrežna insuficijencija je čest problem starijih mačaka.

Degenerativne promene na zglobovima ili artritis je čest kod starijih mačaka. Iako većina mačaka sa artritisom ne šepa, to im ipak može otežati pristup toaletu, posudama za hranu i vodu.

Hipertireoidizam, hipertenzija, dijabetes melitus, inflamatorna bolest creva i tumori su primeri bolesti koje se mogu sresti i kod mlađih ali se češće sreću kod starijih mačaka.

Da li je moja mačka bolesna, ili su to samo znaci starenja?

Vlasnici starijih mačaka često primećuju promene u ponašanju, ali pripisuju ove promene posledici starenja i ne obaveste o tome vetrinara. Primer toga su izbegavanje korišćenja toaleta za mačke, smanjenje aktivnosti, promene u uzimanju hrane i vode, kao i navikama spavanja.

Većina vlasnika smatra da se neke promene u ponašanju mogu objasniti smanjenim mentalnim sposobnostima starijih mačaka. Greška je automatski ih pripisati starenju.

Bolesti bilo kog organskog sistema ili stanje koje izaziva bol i utiče na pokretljivost može izazvati takve promene u ponašanju.

Primer: Plašljiva mačka nije agresivna osim kad je u bolovima (zbog dentalnih problema) ili manje aktivna (usled artritisa).

Povećana produkcija urina koja je posledica bubrežne isuficijencije, dijabetesa ili hipertireoidizma, može dovesti do toga da se pesak brže zaprlja pa mačka usled neprijatnog mirisa promeni mesto za obavljanje nužde.

Mnoge mačke ne obeležavaju teritoriju urinom, ali kod hipertireoidizma se to može javiti.

Mačke sa bolnim zglobovima mogu imati problema da dođu do toaleta, naročito ako to uključuje upotrebu stepenica. Uriniranje i defekacija na neodgovarajućem mestu mogu biti posledica toga.

Starije mačke su osetljivije na promene u domaćinstvu zbog toga što se njihova sposobnost prilagođavanja na nepoznate situacije sa godinama smanjuje.

Kako vlasnik može pomoći ljubimcu?

Jednonedeljni pregled ljubimca

Dok mazite mačku po glavi ili joj češkate bradu, nežno pdignite gornju usnu sa palcem i kažiprstom tako da možete da pregledate zube i desni.

Isto to možete da uradite i sa ušnom školjkom i na taj način pregledate ušni kanal. Dok je mazite po telu možete eventualno napipati izrasline i proceniti zdravlje kože i krzna.

Dnevno češljanje

Dnevno češljanje uklanja opalu dlaku koja, u protivnom, može da postane problem jer je mačka prilikom samočišćenja i lizanja proguta. Češljanje takođe stimuliše cirkulaciju i sekreciju lojnih žlezda, što za posledicu ima zdravije krzno i kožu.

Starije mačke slabije koriste grebalice, tako da im je potrebno češće skraćivanje noktiju.

Pravilna ishrana

Mnoge mačke su sklone gojaznosti u ovom dobu. Ako je mačka gojazna, treba se posavetovati sa veterinarom oko dijete, kako bi se uspostavila normalna telesna kondicija.

S druge strane mačke mogu izgubiti na težini usled bolesti kao što su insuficijencija bubrega, tumor, dijabetes melitus, inflamatorna bolest creva, bolesti jetre, hipertireoidizam. Neznatne promene u težini su prvi znak bolesti.

Bilo bi idealno da vlasnik mačku meri na svakih mesec dana, vodi beleške o težini i obavesti veterinara ukoliko dođe do značajnije promene u težini. e

Da biste obezbedili odgovarajuću ishranu odaberite hranu koja je super-premijum kvaliteta i koja odgovara uzrastu mačke.

Medicinski problemi mogu da diktiraju promene u ishrani mačaka. Veterinar vam može pomoći preporukom odgovarajuće hrane za vašeg ljubimca.

Aktivnost

Aktivnost je bitna, ne samo u kontroli težine već i za celokupno zdravlje. Većina starijih mačaka postaje manje aktivna kako se razvija artritis i mišići počnu da atrofiraju.

Redovno podsticanje mačke na umerenu aktivnost pozitivno utiče na mišićni tonus, poboljšava cirkulaciju i dovodi do smanjenja težine kod debljih mačaka.

Smanjenje stresa

Starije mačke su manje sposobne da se adaptiraju na promene u okolini tako da je potrebno izbeći stresne situacije koliko god je to moguće.

Mačke su eksperti u skrivanju bolesti, a starije mačke nisu izuzetak.
Često se dešava da mačke imaju ozbiljan medicinski problem, a da pritom ne pokazuju specifične simptome, pa se znaci oboljenja primete tek kada bolest uznapreduje.

S obzirom na to da se većina bolesti uspešnije tretira kada se uoči u ranijoj fazi, veoma je važno da vlasnik starije mačke pažljivo motri na eventualne promene u ponašanju.

Kako može pomoći veterinar?

Vaše posmatranje, kao i redovni veterinarski pregledi, mogu da pomognu da se bolest otkrije na početku.

Kod starijih mačaka poželjno je obavljati veterinarski pregled dva puta godišnje.

Tokom pregleda vetrinar će uzeti detaljnu anamnezu, izvršiti detaljan klinički pregled da bi utvrdio stanje svih organskih sistema, proveriti telesnu masu i kondiciju i uporediti ih sa prethodnim.

Bar jednom godišnje bi trebalo uraditi biohemiju i hematologiju krvi, pregled fecesa i urina kao i merenje krvnog pritiska.

Na taj način bolesti se mogu otkriti u početnom stadijumu i uspešno lečiti.