Program za mlade pse

MLADI PACIJENTI

Opšte ponašanje

  1. Neonatalna faza – prve 2 nedelje života, jedinke su pod najvećim uticajem majke
  2. Prelazni period – od 2. do 4. nedelje, otvaraju oči, hodaju, razijaju se i izoštravaju čula mirisa, sluha i rast mlečnog zubala
  3. Period socijalizacije – od 4. do 12. nedelje, najbolji period za upoznavanje sa okolnom, drugim životinjama i ljudima
  4. Period rangiranja – od 3. do 6. meseca, opisuje se i kao ,,period osnovne škole“, pod velikim su uticajem vlasnika i drugih životinja u okruženju i
  5. Adolescentni period – 6. do 18. meseca, postaju svesni da su deo ,,čopora“ i pokušavaju da nađu svoje mesto u njemu. Polno sazrevaju.

Štenci i mačići svih rasa su energični, razigrani i istraživački nastrojeni. Upravo zbog njihove sklonosti ka istraživanju i žvakanju raznih nepoznatih predmeta, pre nego što dovedete štene u vaš dom, budite sigurni da su svi predmeti koji mogu biti štetni i toksični (električni kablovi, sredstva za održavnje higijene, oštri predmeti, biljke i dr.) van domašaja. Mačići su manje skloni ovakvom ponašanju. Bitno je znati da je štencima i mačićima potrebno više sati sna nego odraslim psima.

Takođe, pravo vreme za oblikovanje i korigovanje nepoželjnog i neprihvatljivog ponašanja jeste pre dostizanja polne zrelosti. Mnogo je teže u kasnijem dobu ispraviti i tretirati poremećaje u ponašanju.

Radi prevencije nepoželjnih oblika ponašanja koje je pod uticajem polnih hormona, prevecije oboljenja (piometra, lažna trudnoća, bolesti prostate) ili prevencije graviditeta savetuje se sterilizacija/kastracija.

Ishrana

Štenci i mačići imaju različite nutritivne i kalorijske zahteve od odraslih (veći procenat proteina i masti) i skloniji su brzom razvoju hipoglikemije (smanjen nivo glukoze u krvi), naročito male i toy rase pasa.

Iz tog razloga je od izuzetne važnosti voditi računa o adekvatno izbalansiranoj ishrani. Na tržištu trenutno postoji veliki broj hrana specijalno pripremljinih za štence različitih uzrasta i rasa sa oznakom ,,puppy“ ili ,,junior“, kao i za mačiće pod oznakom ,,kitten“. Mačke su, za razliku od pasa, obligatni karnivori i zato nije preporučljivo davanje hrane za štence mačićima. Komercijalne hrane imaju sve potrebne hranljive materije za pravilan razvoj Vašeg ljubimca, tako da su dodavanja vitamina i minerala bez prethodne konsultacije sa veterinarom (kao npr. dodavanje kalcijuma u ishrani velikih i gigantskih rasa pasa) nepotrebna i čak nepoželjna.

Izbegavajte davanje domaće hrane. Ako Vaš ljubimac pojede čokoladu, grožđice, pečurke, proizvode sa kofeinom i alkoholom, kontaktirajte veterinara jer određene materije sadržane u prethodno navedenim proizvodima mogu ugroziti zdravstveno stanje, pa čak i dovesti do uginuća.

Manje rase pasa napreduju i dostižu zrelost brže od velikih rasa, tako da se u periodu od 9. do 12. meseca kod njih može izvršiti prelaz na hranu za odrasle pse. Veće i gigantske rase pasa dostižu punu fizičku zrelost tek sa 2 godine. Propisanu dnevnu količinu hrane je potrebno podeliti na više obroka i to:

    • Od 6. do 12. nedelje starosti – 4 obroka dnevno
    • Od 3. do 6. meseca starosti – 3 obroka dnevno
    • Od 6. meseca i dalje – 2 obroka dnevno

Mačke ne moraju biti uobročene kao psi. Preporučuje se uvođenje igračkica za hranjenje mačaka. Svaki prelaz na novu hranu (bilo novog proizvođača, bilo novu kategoriju) vršite postepeno sa mešanjem stare i nove hrane tokom 5-7 dana. Izuzetno je važno da vodite računa o telesnoj masi i kondiciji ljubimca. Gojaznost predstavlja ozbiljan i čest zdravstveni problem, koji povećava rizik od oboljenja skeletnog sistema, diabetesa, intolerancije na fizičke aktivnosti i dr.

Opšta higijena

Nega dlačnog pokrivača podrazume redovno četkanje, kupanje, a kod nekih rasa pasa i šišanje. Važno je da prilikom kupanja vašeg ljubimca ne koristite šampone za ljude. Takođe, vašeg ljubimca ne treba da kupate prečesto jer na taj način možete da poremetite normalnu floru kože, što je predispozicija za razvoj kožnih oboljenja. Posavetujte se sa veterinarom o tome koliko često treba da kupate vašeg ljubimca.

Redovno skraćivanje noktiju u slučaju da ih ne troše kretanjem na čvrstim podlogama, kao i održavanje higijene ušnog kanala (čišćenje i čupanje dlačica) su bitan deo opšte higijene. Kod mačaka je izgled dlačnog pokrivača jedan od bitnih parametara zdravstvenog statusa. Ako primetite promene u izgledu dlačnog pokrivača vašeg mačeta, posetite veterinara.

Važan deo opšte higijene jeste i higijena usne duplje. Psi, naročito malih i brahicefličnih rasa su skloni stvaranju naslaga kamenca na zubima, koje vremenom dovode do periodontalnih bolesti. Najbolja prevencija pomenutog stanju je pranje zuba. Potreban je određeni period navikavanja pasa na proceduru, ali je to mnogo lakše u mlađem uzrastu. Za pranje zuba se koriste isključivo paste za zube za pse. Nikako ne smete koristiti paste za zube iz humane upotrebe, jer sadrže suspstancu kao što je xylitol, koja je toksična za pse, ali ne i za ljude.

Urođene anomalije

Čistokrvne rase pasa, pa čak i mešanci mogu biti skloni specifičnim poremećajima, koji imaju genetsku ili naslednu osnovu. Problem je što se veći broj ovih oboljenja ne može otkriti prilikom kupovine šteneta, a nekada čak ni tokom prvog kliničkog pregleda. Važno je da budete svesni ove problematike i da se na vreme dogovorite sa odgajivačem o tome ko snosi troškove eventualnih uzgojnih testova, i ko preuzima odgovornost ukoliko se ovakvi poremećaji kasnije otkriju.

Displazije

Reč displazija označava abnormalan/pogrešan razvoj. Displazije kukova i laktova su najčešća genetska oboljenja velikih i gigantskih rasa pasa (premda se mogu javiti i kod malih rasa pasa i mačaka), koja dovode do trajnih poremećaja u građi zgloba i kretanju.
Prvi ortopedski pregled se radi već sa 3 meseca, a probno rendgensko snimanje sa navršenih 6 meseci. Zvanična snimanje se rade kada psi napune 12 meseci starosti, tj. 18 meseci za gigantske rase pasa.

Vakcinacija

Vakcinacije je osnovna i najvažnija preventivna mera protiv zaraznih bolesti. S obzirom na nedovoljno razvijen imunski sistem šteneta, koji nije u mogućnosti da se odbrani od infektivnih agenasa prisutnih u okruženju izuzetno je bitno da ga putem vakcinacije zaštitimo od najčešćih uzročnika zaraznih bolesti.

Prva vakcinacija šteneta protiv zaraznih bolesti se obavlja u uzrastu od 6 do 8 nedelje. Nakon prve vakcine potrebno je da štene u razmaku od po mesec dana primi još dve doze vakcina da bi njegov imuni sistem bio osposobljen da se odbrani ili izbori sa uzročnicima infektivnih bolesti.

Vakcina protiv zaraznih bolesti štiti od Morbillivirusa (uzročnika štenećaka), Parvovirusa (uzročnika parvoviroze), Adenovirusa 1 (uzročnika infektivnog hepatitisa), Parainfluenza virusa (uzročnika infektivnog laringotraheitisa) i leptospira (bakterija koje uzrokuju leptospirozu).

Mačići imaju sličan sistem vakcinacije protiv zaraznih bolesti, s tim što su uzročnici protiv kojih štitimo mače različiti i obuhvataju Herpesvirus (uzročnik oboljenja gornjih respiratornih puteva i konjunktivitisa), Calicivirus (uzročnik oboljenja usne duplje, gornjih respiratornih puteva) i Parvovirus (uzročnik panleukopenije).

Sa 12 nedelja štene i mače treba da primi vakcinu protiv besnila. U tom trenutku se vrši mikročipovanje i izdavanje pasoša. Obe vakcine (protiv zaraznih bolesti i besnila) se tokom daljeg života dobijaju jednom godišnje radi održavanja adekvatne zaštite protiv navedenih uzročnika. Pre svake administracije vakcine obavlja se opšti klinički pregled Vašeg ljubimca.

Tretman protiv parazita

Štenci i mačići pre prve vakcine zahtevaju čišćenje od intestinalnih parazita (Toxocara canis, Toxascaris leonina, Dipylidium caninum, Teania spp., Ancylostoma caninum, Uncinaria spp., Trichuris vulpis) odgovarajućim preparatima, koje ćemo vam preporučiti tokom prvog pregleda ljubimca. Naša preporuka je čišćenje od crevnih parazita jednom mesečno tokom prvih 6 meseci života, a nakon toga na 3 meseca. Pored čišćenja od endoparazita, vaš ljubimac mora imati adekvatnog zaštitu od ektoparazita (buva, krpelja, komaraca, šugarca), jer su navedeni ektoparaziti prenosioci uzročnika vektorskih bolesti kao što su piroplazmoza/babezioza, dirofilarioza (bolest srčanog crva), erlihioza, anaplazmoza i lajšmanioza.

Na tržištu postoji veliki broj registrovanih preparata protiv endo i ektoparazita, koje možete naći i u našoj klinici. Savete oko izbora i upotrebe odgovarajućeg antiparazitika možete dobiti od veterinara.

Obratite pažnju na sledeće simptome:

    • Apatija, bezvoljnost
    • Gubitak apetita
    • Dijareja
    • Povraćanje
    • Gubitak telesne mase ili zaostajanje u rastu
    • Kijanje (naročito kod mačića) praćeno iscedkom iz nosa i/ili oka
    • Kašalj
    • Svrab praćen intenzivnim češanjem i promenama na koži
    • Loš izgled dlačnog pokrivača mačeta
    • Neurološki simptomi, kao što su nekoordinisan hod, nemogućnost održavanja ravnoteže, kretanje u krug, udaranje o prepreke

Ako primetite neki od pomenutih simptoma obavezno kontaktirajte veterinara. Štenci i mačići su skloni brzom razvoju hipoglikemije i dehidratacije, tako da su svaka dijareja i povraćanje alarmantni. Kijanje i kašljanje praćeni iscedkom iz oka i/ili nosa su čest znak virusnih infekcija, koje ako se ne tretiraju na vreme mogu dovesti do ozbiljnijih promena na očima ili do pneumonija.

Neurološki simptomi kod mladih životinja najčešće ukazuju na urođene anomalije.

Pored redovne vakcinacije i tretmana protiv parazita preporuka je da se na godišnjem nivou odradi kompletan pregled ljubimca, koji će pored opšteg kliničkog pregleda uključiti i hematološke i biohemijske analize krvi, a nekad i složenije dijagnostičke procedure (ultrazvučna i radiološka dijagnostika).

Ne zaboravite da ste vi najvažniji član tima koji brine o zdravlju vašeg ljubimca, a mi smo tu da vam pomognemo i omogućimo da uživate u odrastanju i što dužem druženju sa njima.