Reprodukcija i
Porodiljstvo
Reprodukcija, Skotnost Kuje, Porođaj

REPRODUKCIJA

  • vaginalna citologija
  • hormonski profili
  • veštačko osemenjavanje
  • spremogram
  • praćenje trudnoće

SKOTNOST KUJA

Gravidited kuja traje 58 – 63 dana. Kuje većih rasa se uglavnom oštene same, a kod porođaja kuja manjih rasa je često potrebna asistencija veterinara.

UTVRĐIVANJE GRAVIDITETA

Ultrazvučnu dijagnostiku graviditeta preporučujemo 28 ili 30 dana posle parenja. Rendgensko utvrđivanje broja štenaca preporučujemo od 56 dana nakon parenja.

Nakon dijagnostike graviditeta, osim sprovođenja adekvatne ishrane, potrebno je sprovesti i određene preventivne mere kao što su uzimanje bakterioloških vaginalnih briseva i sprovođenje terapije ukoliko se utvrdi prisustvo bakterijske infekcije.

Kuje treba očistiti od crevnih parazita pre parenja, a ne u toku graviditeta.

POROĐAJ

Smanjen apetit i pad telesne temperature samo su neki od simptoma da je porođaj blizu. Ipak, ovi simptomi mogu da budu pokazatelj i mnogih drugih stanja, tako da je nakon 58 dana najbolje biti u svakodnevnom kontaktu sa veterinarom. Redovni ultrazvučni pregledi plodova i merenje progesterona u krvi najbolji su parametri za određivanje adekvatnog termina za porođaj.

Predugo čekanje i produžetak graviditeta bez stručne kontrole može dovesti do fatalnih posledica kako za kuju, tako i za njene potomke.

Novi član porodice

Pre nego što ljubimca dovedete kući, potrebno je da mu osigurate adekvatan smeštaj. Ako odlučite da ga držite u dvorištu, moraćete da mu obezbedite i odgovarajuću kućicu. Ona treba da bude postavljena na mestu odakle će pas imati dobru preglednost čitavog prostora, a njena veličina treba da bude usklađena sa veličinom koju će pas dostići u zrelom dobu.

Kućica treba da bude izgrađena od kvalitetnog materijala sa dobrom izolacijom. Pre nego što pas stigne u vaše dvorište, potrebno je da proverite i kvalitet ograde dvorišta. Ona treba da bude dovoljno visoka kako pas ne bi mogao da je preskoči. Takođe je potrebno proveriti da li u ogradi postoje rupe kroz koje bi pas mogao da se provuče, kao i to koliko je kapija podignuta od zemlje i da li bi pas eventualno tuda mogao da se provuče.

Za držanje psa u zajedničkom dvorištu biće vam potrebna saglasnost ostalih stanara. Psu je potrebno obezbediti boks koji ne bi trebalo da bude manji od 2m x 4m.

Za mače ne treba vršiti posebne prireme u dvorištu, samo mu treba obezbediti zaklonjen i topao prostor za boravak.

Bilo da ste za dvorište nabavili štene ili mače morate da izvršite proveru čitavog prostora i utvrdite da li u njemu postoje oštre alatke, postavljeni mamci za glodare, i lako dostupne hemikalije. Sve ovo može da povredi ili naruši zdravlje vašeg novog ljubimca. Budite oprezni jer su mlade životinje radoznale, privlači ih svaki novi predmet, a pokušavaju da ga upoznaju tako što ga njuše, ližu i proveravaju mu ukus.

Za smeštaj ljubimca u stanu potrebno je da odredite mesto koje će postati njegov lični kutak. Za to vam ne treba puno prostora. Dovoljan je ćošak u koji ćete smestit ležaj za psa ili mačku. Najbolje bi bilo da to mesto bude u prostoriji u kojoj životinja ima najmanje mogućnosti da nešto pokvari, izgrize ili razbije. Poželjno je da je pod prostorije lak za održavanje. U prostoriji treba obezbediti i deo u kome će životinja obavljati nuždu, a to je posuda sa peskom ili posipom za mačke, ili stare novine za psa. Štene ili mače mogu, kada ste vi kod kuće, da borave u čitavom stanu, ali nije pametno ostavljati ih same u celom stanu jer je gotovo nemoguće van njihovog dometa skloniti sve stvari koje bi mogle da ih ugroze ili koje bi oni mogli da oštete. Može da vam se učini da je štene ili mače potpuno nezainteresovano za okolne predmete kada je sa vama u društvu, ali kada ostane samo, ono pokušava da pronađe sve moguće načine da se zabavi i upozna svet oko sebe. Zato, kada štene ili mače ostavljate samo potrebno je da mu obezbedite predmete sa kojima će moći bezbedno da se igra i da ih glođe kao što su igračke napravljene za životinje, biskviti i “glodalice”. Voda uvek treba da bude dostupna, ali bi bilo dobro da posuda u kojoj se drži voda bude na neki način fiksirana, jer su mlade životinje nespretne pa vodu lako proliju.

Pogrešno je mišljenje da je za psa mučenje ako ga držimo u stanu. Mučenje za psa jeste držanje u stanu ako nismo u stanju da mu obezbedimo šetnje više puta dnevno u toku kojih će se istrčati i izigrati. Pas koji u šetnji istroši višak energije, ostatak dana će provesti mirno u druženju sa vama ili dremajući na svome mestu. Patuljaste rase pasa predstavljaju izuzetak i većina njih ne traži svakodnevno izvođenje jer im je stan sasvim dovljan poligon za trčanje i igru. Za njih u stanu samo treba obezbediti uvek dostupan prostor u kome će vršiti nuždu.

Za mačke koje žive u stanovima u gradskoj sredini jako je teško da se obezbedi siguran izlazak van stana, jer ih napolju vreba hiljadu opasnosti. Mačke svu svoju potrebu za igranjem mogu da zadovolje u stanu, posebno ako im posvetimo dovoljno vremena i ako im obezbedimo odgovarajuća sredstva za zabavu. Za mačke je važno da imaju i parče drveta na kojima će moći da oštre nokte inače će im za tu svrhu poslužiti vaš nameštaj.

Ako uzimate štene ili mače od odgajivača, ne bi trebalo da ga preuzimate dok nije primilo prvu vakcinu. Prvu vakcinu štenci i mačići dobijaju između sedme i osme nedelje starosti. Takođe je neophodno da dobijete podatak kada je štene ili mače čišćeno od crevnih parazita. Svaki savestan odgajivač treba da vam uz štene ili mače da pisani dokument sa pečatom i potpisom veterinara koji potvrđuje da je štene/mače primilo vakcinu i kada ju je primilo. Do revakcinacije, koja sledi za tri do četiri nedelje od vakcine, kao i sedam dana po revakcinaciji, mladu životinju treba držati izolovano, ne treba je izvoditi van stana ili dvorišta, niti je dovoditi u kontakt sa drugim psima ili mačkama. Ako se rešite da usvojite uličnog psa ili mačku bez vlasnika, obavezno ih prvo odvedite kod veterinara koji će ih detaljno pregledati, proceniti starost životinje, ukazati vam na eventualne zdravstvene probleme i dogovoriti se sa vama oko vakcinacije i čišćenja od crevnih parazita.

Broj obroka koje mlada životinja treba da ima u toku dana zavisi od starosne kategorije kojoj životinja pripada. Psi i mačići između dva i četiri meseca starosti treba da imaju pet obroka dnevno, a između četiri i šest meseci treba da imaju četiri obroka dnevno. Mlade životinje treba hraniti ujednačenim obrocima koji u sebi sadrže sve potrebne sastojke za pravilan rast i razvoj. Nikako ne bi trebalo vršiti nagli prelaz sa jednog načina ishrane na drugi ili drastično varirati u sastojcima obroka za mače ili štene. Najjednostavnije bi bilo navići štene ili mače na ishranu gotovim proizvodima bilo u vidu briketirane, konzervisane hrane ili trajnih proizvoda napravljenih za njihovu ishranu. Gotovi proizvodi sadrže sve potrebne sastojke u odgovarajućem odnosu tako da životinja uvek dobija kompletne obroke prilagođene njihovom uzrastu. Obroke bi trebalo uvek nuditi u isto vreme. U slučaju da vaš ljubimac ne pojede obrok, hranu treba skloniti i ponuditi mu isti taj obrok par sati kasnije.

Sterilizacija DA ili NE?

Šta je sterilizacija?

Pod sterilzacijom se smatra potpuno hirurško odstranjivanje materice i jajnika ženke u opštoj anesteziji.

Zdravstveni aspekt sterilizacije

Opšteprihvaćeni stav da kuju ili mačku treba pariti makar jednom zbog zdravlja nema nikakvu naučnu pozadinu

Sterilizacija se pre svega preporučuje kao preventiva bolesti mlečne žlezde i reproduktivnih organa jer su psi i mačke skloni ovim oboljenjima. Takođe, preporučuje se i kod životinja koje boluju od bolesti koje nisu u vezi sa reproduktivnim traktom. Npr. dijabetesa.

Preventiva oboljenja mlečne žlezde

Naučna ispitivanja pokazuju da se sterilizacijom kuja i mačaka pre ili posle prvog teranja mogućnost pojave tumora mlečne žlezde smanjuje čak do 85%.

Sa svakim sledećim teranjem, procenat preventive se smanjuje, pa sterilizacija nakon otprilike šestog teranja više nema uticaja na preventivu pojave tumora.

Važno je da se naglasi da su tumori mlečne žlezde jako česti kod kuja i nešto ređi kod mačaka. Kod kuja, 60-70% tumora mlečne žlezde je maligno dok je kod mačaka čak 95% tumora mlečne žlezde maligno.

Tumori mlečne žlezde slabo ili nikako ne reaguju na citostatsku terapiju, a mogu da daju metastaze, najčešće na plućima i jetri. Veličina tumora nije parametar na osnovu koje može da se utvrdi da li je maligni ili ne.

Tumori veličine zrna pirinča mogu da budu zloćudni ali da ne menjaju veličinu po nekoliko godina pa ih je teško i primetiti.

Tumori se jednako pojavljuju kod ženki koje nisu ni jednom parene i kod onih koje su parene nekoliko puta. Manji procenat pojave tumora je kod ženki koje se pare pri svakom teranju, pa imaju potomstvo gotovo posle svakog teranja. Ovakva reprodukcija odvija se u prirodi.

Da bismo prevenirali pojavu tumora mlečne žlezde, ženku treba sterilisati pre ili posle prvog estrusa ili je treba pariti prilikom svakog, eventualno svakog drugog teranja.

Jedno parenje nema uticaja na preventivu pojave tumora.

Preventiva oboljenja reproduktivnih organa

Najčešće oboljenje reproduktivnih organa ženki je gnojna upala materice (pyometra). Ovo oboljenje je izuzetno ozbiljno i ako se na vreme ne dijagnostikuje i tretira ima fatalan ishod.
Iako se zove gnojna upala materice, uzrok ove bolesti u najvećem broju slučajeva nije infekcija nego disbalans polnih hormona u organizmu ženke.

Sterilizacijom se osim ovog oboljenja preveniraju i neka ređa oboljenja reproduktivnih organa kao što su tumori materice i jajnika.

Prevenira se i pojava lažne trudnoće kod kuja koja je često praćena stvaranjem mleka, usled čega može da dođe do zapaljnenja mlečne žlezde (mastitisa).

Tretman gnojnog zapaljenja materice (pyometre) i tumora reproduktivnih organa jeste sterilizacija, ali je prilikom ovih oboljenja rizik operacije daleko veći jer je organizam životinje oslabljen.

Pri preventivnoj sterilizaciji hirurgija se vrši na zdravoj životinji, u dobroj telesnoj kondiciji. Tada je to jedan rutinski operativni zahvat malog rizika.

Uticaj sterilzacije na ponašanje životinje

Sterilizacija ne utiče na ponašanje životinje. Metabolizam sterilsanih ženki jeste sporiji zbog nedostatka polnih hormona ali ako vlasnik kontrolisano hrani sterilisanu ženku gojaznost se može vrlo lako izbeći.

Naša preporuka

Oni vlasnici koji ne žele da pare svoju kuju ili mačku, trebalo bi da je sterilišu posle prvog teranja kao bi prevenirali gore navedene bolesti.

Vlasnici koji žele da pare svoju ljubimicu, trebalo bi da je sterilišu posle završenog reproduktivnog doba.

Ženke koje boluju od bolesti kao što je na primer dijabetes, epilepsija, bolesti štitne žlezde itd. ne bi trebalo pariti već bi ih obavezno trebalo sterilisati kao deo tretmana ovih oboljenja.

Kastracija pasa i mačora

Šta je kastracija?

Pod kastracijom se podrazumeva hirurško otklanjanje oba testisa u opštoj anesteziji.

Indikacije za kastraciju

Najbitiniji aspekt kastracije je preventiva i terapija određenih bolesti koje se javljaju kod mužjaka.

Kastracija je indikovana kod pasa i mačora kojima se do uzrasta od šest meseci do godinu dana oba testisa ne nalaze u skrotumu. Takve životinje nazivaju se kriptorhidi.

Postoje abdominalni, ingvinalni i preskrotalni kriptorhidi.

Abdominalni kriptorhidi su oni kod kojih je jedan ili oba testisa zaostao u trbušnoj duplji.

Ingvinalni kriptorhidi su oni kod kojih je jedan ili oba testisa zaostao u ingvinalnom kanalu.

Kod preskrotalnih kriptorhida jedan ili oba testisa nalaze se neposredno pre skrotalne kese.

Kakav god da je tip kriptorhizma u pitanju, poželjno je da se ovakvi mužjaci kastriraju.

Najvažniji razlog je sklonost zaostalog testisa da vremenom maligno proliferiše tj. da se u njemu ili na njemu stvori tumor. Takođe može da dođe do rotacije testisa oko svoje ose , usled čega dolazi do pritiska na krvne sudove testisa i otoka. Ovako uvećan testis vrši pritisak na organe unutar trbušne duplje i može da ugrozi život životinje.

Kastracija je indikovana i kod oboljenja prostate: hronične upale, benignog uvećanja, ili kod pojave tumora i cisti na prostati.

Logično, kastracija je indikovana i kod oboljenja koja se javljaju na testisima, na primer kod tumora testisa.

Kastracija se vrši u cilju sprečavanja recidiva određenih oboljenja kao što su na primer hepatoidni adenomi (vrsta tumora koji se javljaju oko anusa) ili perinealna hernija (vrsta kile).

Kastracija se takođe vrši i u cilju sprečavanja lutanja, teritorijalnih borbi i teritorijanog obležavanja.

Mužjaci, posebno oni koji često beže i nekontrolisano se pare kao i lutalice su izvor polno prenosivih bolesti. Kod pasa je najčešća polna zaraza TVT (transmisioni veneralni tumor – vrsta tumora koji se prenosi polnim putem). Parenjem se mogu preneti i mnoge druge infekcije i kod pasa i kod mačaka. Kod mačaka veliku opasnost predstavlja širenje infekcije FIV-a putem ujednih rana (FIV je virusna, fatalna infekcija, vrlo slična HIV-u ljudi)

Mačori su uzrazito skloni teritorijalnom obeležavanju koje može da bude vrlo neprijatno po vlasnike. I mačori koji uopšte ne izlaze iz stanova urinom markiraju prostor u kome borave kao i nove stvari koje se tu pojave.

Mnoge muške životinje beže od kuće zbog nagona za parenjem i vraćaju se sa teškim telesnim povredama različitog uzroka.

Kastracijom se svi ovi problemi preveniraju ili rešavaju.

Mačore koji su FIV pozitivni treba kastrirati bez ikakvog odlaganja jer su velika opasnost za mačeću populaciju.

Kastracija se vrši i u cilju kontrole populacije pasa i mačaka. Vlasnici koji imaju životinje različitih polova iste vrste, u sezoni parenja imaju velike probleme da bi sprečili neželjeno parenje.

Uticaj kastracije na ponašanje životinje

Kastracija je operativni zahvat koji mužjaci uglavnom lako podnose i od koga se brzo oporavljaju. Kastracija ne menja karakter i radne osobine životinje. Kao i kada je sterilizacija ženki u pitanju, jedini problem koji može da se javi je gojaznost. Metabolizam kastrirane životinje je nešto sporiji zbog nedostatka polnih hormana. Međutim ako vlasnik kontrolisano hrani svoga ljubimca prema savetima koje je dobio od veterinara, mužjak se neće ni malo ugojiti. U rukama je vlasnika da težinu životinje drži pod kontrolom.

Mačori prestaju sa markiranjem teritorije urinom za nekoliko nedelja od kastracije. Kastraciju nikako ne treba odlagati niti dugo na nju čekati kod mačora koji ispoljavaju agresivno ponašanje prema vlasnicima. U početku, agresivno ponašanje je u najvećem broju slučajeva izazvano potrebom mačora za parenjem i teritorijalnom dominacijom. Međutim, ako se kastracija predugo odlaže, može da se stvori promenjen modul ponašanja i loša navika koju onda kastracija ne može da reši.

Naša preporuka

Mužjake kod kojih nije došlo do normalnog spuštanja testisa treba kastrirati. Obavezno treba ukloniti oba testisa bez obzira na njihovu lokaciju.

Treba kastrirati mužjake sa oboljenjima prostate ili oboljenjima samih testisa.

Kastraciju treba izvršiti u cilju preventive oboljenja na čiji razvoj imaju uticaja muški polni hormoni (hepatoidni adenomi, perinealna hernija itd.)

Mačore obolele od FIV-a treba obavezno kastrirati. Potrebno je kastrirati i životinje obolele od nekih hroničnih, polno prenosivih bolesti kao što je na primer bruceloza.

Mačore koje vlasnici ne misle da pare treba kastrirati što pre da bi se sprečilo markiranje urinom kao i pojava agresivnosti.