Veterinarska oftalmologija

Pravovremena dijagnostika ofatalmološkog problema i adekvatan tretman omogućavaju očuvanje vida vašeg ljubimca. Da bismo to postigli potreban je adekvatan pregled. Kod svakog oftalmološkog pacijenta se prvo obavlja opšti klinički pregled, a zatim detaljan oftalmološki pregled.

Oftalmološki pregled se sastoji iz:

• Pregleda spoljašnjih struktura oka
• Pregleda u mračnoj prostoriji sa fokalnim izvorom svetla
• Pregled oftalmoskopom
• U zavisnosti od nalaza tokom prethodnih pregleda i kliničkih simptoma, vrše se i sledeći pregledi:
  1. Schrimer test – ovom procedurom se proverava sposobnost produkcije suza. Naročito je značajan za dijagnozu suvog oka (keratokonjunctivitis sicca)
  2. Fluorescin test – omogućava vizualizaciju ulkusa i perforacija rožnjače, kao i prohodnosti nazolakrimalnog kanala
  3. Tonometrija – merenje intraokularnog pritiska (IOP) uređajem koji se naziva tonometar. Procedura nije bolna. Odstupanja od referentnih vrednosti ka višem ili nižem IOP ukazuju na oboljenja poput glaukoma i anteriornog uveitisa
  4. Bris oka – mikrobiološki nalaz sa pratećim antibiogramom radi izbora adekvatnog lokalnog ili sistemskog tretmana

Oboljenja kapaka

Entropion – inverzija (uvrtanje) očnog kapka ka rožnjači, tako da dlaka i trepavice dodiruju rožnjaču i oštećuju je. Stanje se manifestuje pojačanom produkcijom suza i bolom. Češće je kod pasa nego kod mačaka, a naročito kod rasa kao što su šar pej, mastif, rotvajler, buldog, springer španijel, labrador retriver.

Ectropion – izvrtanje očnog kapka ka spolja što dovodi do veće ekspozicije struktura oka i sklonosti ka konjunktivitisu i keratitisu. Češće kod gigantskih rasa, kao što su njufaundlender, pas Sv. Bernarda, mastif. Oboljenje je poznato pod nazivom ,,diamond eye“.

Defekti trepavica – distihijaza (prisustvo abnormalnog reda trepavica na margini kapka); trihijaza (normalne trepavice koje se izvrću ka očnoj jabučici i izazivaju iritaciju rožnjače i konjunktiva); ektopične cilije (trepavice koje prolaze kroz palpebralnu konjunktivu, najčešće kod buldoga i retrivera).

Inflamatorna stanja – blefaritis (inflamacija ili infekcija očnih kapaka, najčešće udružena sa oboljenjima kože); hordeolum (akutna gnojna infekcija); halacion (hronična inflamacija u vidu nodula).

Neoplazije – adenom ili adenokarcinom majbomovih žlezda, papilom, melanom i karcinom skvamoznih ćelija su najčešće prisutne neoplazije.

Konjunktivitis

Inflamacija konjunktiva, mukoznih membrana koje pokrivaju skleru, unutrašnju površinu očnih kapaka i treći očni kapak. Može se javiti kao primarno stanje uzrokovano infektivnim agensima (stafilokoke, adenovirus, herpesvirus, mikoplazma), alergijama ili iritacijom (strana tela, ogrebotine, dim, prašina, pesak) ili sekundarno, kao posledica već postojeće patologije oka (defekti trepavica, abnormalnosti u proizvodnji suza, oboljenja rožnjače, retrobulbarna oboljenja, intraokularna stanja). Manifestuje se pojačanom lakrimacijom, iscedkom iz oka, crvenilom oka. Stanje primarno nije bolno. Zahteva antibiotski tretman.

Ulkusi rožnjače

Ozleda ili rana na rožnjači može biti uzrokovana traumom, ogrebotinom, abnormalnostima produkcije suza, abnormalnom konformacijom trepavica i kapaka, herpesvirusnom infekcijom, neurološkim poremećajima (paraliza facijalnog nerva). Postoje dva tipa ulkusa, površinski i duboki. Češće se javljaju kod brahicefaličnih rasa pasa (engleski i francuski buldog, mops, boston terijer). Radi se o izuzetno bolnom stanju, koje se manifestuje stalnim češanjem oka, pojačanom produkcijom suza, blefarospazmom. Obolenje zahteva adekvatan antibiotski i analgetski tretman.

Katarakta

Katarakta je zamućenje sočiva ili njegove kapsule. Najčešće se javlja kod starijih pasa, kao senilna katarakta ili kao nasledno oboljenje kod određenih rasa pasa (pudle, stafordski bul terijeri, patuljasti šnauceri, nemački ovčari). Ostali uzroci su: intraokularna oboljenja (uveitis, glaukom, degeneracija retine, progresivna atrofija retine, toksini), infektivne bolesti (naročito kod mačaka), posledice metaboličkih oboljenja (diabetes melitus, hipokalcemija), traumatske povrede, nutritivni (zamene za mleko kod štenadi) i idiopatski. Kod mačaka su infekcije i traumatska stanja najčešći uzroci katarakte, dok su nasledne forme izuzetno retke.

U najvećem broju slučajeva razvoj bolesti je postepen sa poteškoćama u uočavanju predmeta pri izloženosti jakom izvoru svjetla. Međutim, katarakta može da se razvije u kratkom vremenskom periodu, kao kod diabetes melitusa. Vlasnici kao prvi simptom primete sivilo ili zamućenje zenica. Katarakta nije bolno stanje osim ako nije posledica nekog drugog oboljenja oka koje može biti bolno. Trenutno ne postoji adekvatan medikamentozni tretman koji može u potpunosti rešiti problem. Hirurškom sanacijom se problem katarakte može ukloniti sa različitim procentima uspešnosti, koji prevashodno zavise od primarnog uzroka.

Glaukom

Glaukom predstavlja skup oboljenja koja nastaju kao nemogućnost održavanja konstantnog intraokularnog pritiska. Radi se o bolnom stanju koje kao posledicu ima gubitak vida. Može da se javi kao primarno oboljenje (abnormalnosti u anatomiji iridokornealnog ugla) ili sekundarno, kao posledica anteriorne luksacije sočiva, hroničnog anteriornog uveitisa, hronične katarakte, hirurške sanacije katarakte, hifeme, intraokularnih neoplazija. Simptomi se javljaju u akutnom ili hroničnom toku. Pored zamućenja rožnjače, midrijaze, kongestije konjunktivalnih krvnih sudova, životinje ispoljavaju opšte simptome poput apatije, gubitka apetita, gubitka volje za igrom. Tretman glaukoma je kompleksan i dugotrajan, a ishod neizvestan. Blagovremena dijagnostika povećava mogućnost očuvanja vida.