Rasna raznolikost
Intezivna veštačka selekcija dovela je do razvoja velikog broja rasa pasa. Danas taj broj premašuje 400 rasa. Iako je fenotipska varijabilnost između rasa velika, genetski fond unutar jedne rase je, usled intenzivne selekcije, smanjen.
Umesto velikog broja gena koji imaju smanjen uticaj, kod današnjih rasa prisutan je mali broj gena koji imaju veliki uticaj na različine nasledne osobine. Smanjeni genetski fond, tendencija parenja u srodstvu kako bi se održao standard rase i korišćenje popularnih mužjaka doveli su do pojave velikog broja naslednih bolesti.
Nasledne bolesti
Nasledne bolesti pasa uključuju metaboličke defekte, poremećaje imunog sistema, urođene fizičke deformitete, neurološke i senzorne poremećaje i poremećaje krvi. Većina naslednih bolesti pasa je monogenetska i nasleđuje se autozomno recesivno. Autozomno dominantno i X-vezano nasleđivanje je ređe. Takođe je zapaženo da se mišićno koštana oboljenja češće javljaju kod većih i težih rasa pasa, dok su neurološki poremećaji povezani sa oblikom lobanje. Iako se nasledna oboljenja rasnih pasa intezivno istražuju, za određena oboljenja se i dalje ne zna način nasleđivanja, njihova učestalost i specifična genetska abnormalnost.
Prednosti genetskog testiranja pasa
Genetsko testiranje pasa omogućava dijagnostikovanje oboljenja pre pojave prvih simptoma i predstavlja jedini način identifikacije nosilaca, što je bitno kod autozomno recesivnog načina nasleđivanja koje se najčešće javlja.
Genetski testovi su pouzdani i omogućavaju dijagnostikovanje bolesti pre polne zrelosti, čime se sprečava prenošenje mutacije na potomstvo.
Genetsko testiranje se može raditi u bilo kom uzrastu i ne mora se ponavljati.
Test je neinvazivan jer je dovoljan uzorak krvi ili bris bukalne sluznice.
Svrha upotrebe genetskih testova
Cilj odgajivača je da uzgajaju zdrave, dugovečne rase pasa koje imaju određene fenotipske karakteristike cenjene na izložbama. Genetski testovi omogućavaju isključivanje oboljenja iz uzgojne populacije, što dovodi do uzgoja zdravih životinja.
Uz saznanje da je mutacija koja uzrokuje bolesti prisutna, psima se pod redovnom veterinarskim nadzorom može osigurati duži i zdraviji život, a pojava bolesti se može odgoditi odgovarajućim i pravovremenim lečenjem.
Genetski testovi kod pasa su deo skrining programa za nasledne bolesti. Broj zemalja koje zahtevaju gentske testove prilikom registracije odgajivačnica i prilikom izlaganja pasa na izložbama je sve veći.
Naša klinika sarađuje sa vodećim evropskim i svetskim laboratorijama koje imaju pojedinačno akreditovane metode za svaku laboratorijsku analizu.
Za sve informacije o specifičnim testiranjima stojimo vam na raspolaganju putem telefona ili mejla.
Genetski test NCL - A : Ataksija američkih stafordskih terijera
Sinonimi za ovu bolest su: neuronalna ceroidna lipofuscinoza, cereberalna ataksija, cerebelarna degeneracija. Abiotrofija je bolest koja je tipična za određene rase, američki stafordski terijer je jedna od njih. Slična bolest je prisutna i kod ljudi.
Bolest nastaje usled mutacije gena arylsulphatase G koji dovodi do ceroidne lipofuscinaze, odnosno nakupljanja produkata koji dovode do propadanja ćelija, jer ne postoji enzim koji ih razgrađuje. Sloj purkinijevih ćelija malog mozga propada, a molekularni i granularni sloj postaje tanji.
Kada se pogleda srazmerni odnos malog i velikog mozga, mali mozak je znatno manji kod bolesnih pasa od zdravih.
Bolest je nasledna i prenosi se autozomno recesivno. 40% pasa nosi nenormalan alel.
Prvi simptomi nastaju posle 3. godine ( između 3. i 8.). Simptomi su nekoordinacija, širok stav, “intention” tremor, hipermetrija, nekontrolisano pomeranje očiju. Bolest je sporo progresivna.
Terapija se sastoji u ublažavanju simptoma ( lekovi, fizikalna terapija).
Boslest se sprečava kontrolom uzgoja.
Kontrola se vrši genetskim testom koji naša klinika radi u saradnji sa laboratorijom u Francuskoj.
Testiranje se vrši tako što se prijavite na našoj klinici za testiranje. Mi naručimo komplet za testiranje iz Francuske, a zatim vam zakažemo uzimanje uzorka.
Rezultat testa može da bude javan ili ne. Vlasnik o tome odlučuje sam prilikom ispunjavanja formulara.
Rezultati mogu da budu dostavljeni u elektronskom formatu ili na kućnu adresu.
Rezultat može da bude:
CLEAR XX ( pas ne razvija simptome bolesti i ne prenosi bolest)
CARRIER XX( pas ne razvija simptome bolesti, ali prenosi 50% )
AFFECTED XX( pas razvija simptome bolesti i prenosi 100 % )
BAEP test
BAEP ili BAER test je elektrofiziološki test koji se najčešće upotrebljava za procenu sluha pasa i mačaka.
Zvukom se stimuliše aparat sluha, nakon čega se na elektrodama raspoređenim na glavi registruje posledična električna aktivnost.
Najčešće korišćen stimulans je klik zvuk (najčešće 60-90 dB NHL). Svako uho se testira posebno. Pas ili mačka tokom testiranja moraju biti pod dejstvom sedativa.
Test se koristi kao metod kontrola uzgoja rasa koje su ugrožene od kongenitalne gluvoće (dalmatinac, bulterijer, dogo argentino…). Preporuka je da se štenci testiraju u uzrastu između 6. i 8. nedelje starosti, a kod pasa kod kojih je test sumnjiv ponovni test se radi nakon nekoliko nedelja.
Test se koristi kao sredstvo za procenu sluha kod svih uzrasta ukoliko se posumnja na problem sa sluhom.
Na ekranu aparata se pojavljuju pozitivni ili negativni talasi. Svaki talas predstavlja određeni segment na putu zvuka tako da se ovim testom ne ispituje samo sluh. Test se koristi i u proceni stanja spoljnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha, zatim auditornog nerva, moždanog stabla i vestibularnog sistema.
Ovaj test može da nam da korisne informacije o povećanju intrakranijalnog pritiska, hernijaciji malog mozga kao i o razlikovanju centralne od periferne bolesti vestibularnog sistema.
Ehokardiografska dijagnostika (EHO)
Ehokardiografija – ultrazvučni pregled srca je ekspertski dijagnostički pregled koji je postao najvažniji element za otkrivanje bolesti srca kod pasa i mačaka od najranijeg uzrasta.
Za mnoge rase pasa (bokseri, bul-terijeri, dobermani, kavalijer king Čarls španijeli, mein kun mačke, persijske mačke itd.) , ehokardiografija je obavezan uzgojni pregled.
Za svaku rasu pojedinačno postoji međunarodno priznat sistem procene bodovanja stanja srca jer pojedine rase imaju sklonost ka razvijanju različitih bolesti.
Ehokardiografskim pregledom brojne srčane anomalije mogu da se otkriju pre razvoja bilo kakvih kliničkih simptoma. Ovo je vrlo važno kako bi se jedinke sa promenama na srcu na vreme eliminisale iz uzgoja i da bi im se uvela odgovarajuća terapija.
Potrebno je naglasiti da EHO pregled srca nije genetski test. On nam govori o trenutnom stanju srca, ali nije garancija da se određena patologija neće razviti kako životinja stari. Za rase poput dobermana, koje su pod visokim rizikom od razvoja DCM (dilatirane kardiomiopatije) , prepoučljivo je da se EHO pregledi vrše jedan put godišnje jer ova bolest može da se razvija i vrlo laganim tokom.
Ukoliko je životinja asimptomatična, optimalno vreme za uzgojni pregled za pse i mačke je nakon navršene jedne godine starosti.